Kako do rentabilnog tova pilića

Najvažnije je nabaviti jednodnevne piliće poreklom iz kontrolisanih i zdravih matičnih jata

Selekcijski rad u živinarstvu, naročito poslednjih dvadesetak godina, pridoneo je stvranju „čistih linija“. Njihovim međusobnim ukrštanjem nastale su dedovske, pa roditeljske linije koje se koriste za proizvodnju rasplodnih jaja iz kojih leženjem dobijamo jednodnevne piliće teških hibrida. Najzastupljeniji hibridi teških rasa kod nas su trenutno Hibro N, Ros, Avian, Lohman, Arbor, Hubard, Indian river.
Oni se koriste za proizvodnju mesa samo u prvoj generaciji. Daljim ukrštanjem opadala bi genetikom dobijena visokoproizvodna svojstva, a to su brzi rast koji se iz godine u godinu poboljšava, zatim veća otpornost pilića, veći udeo grudnog mesa, bolje iskorišćavanje hrane (konverzija). Na konverziju utiče takođe i kvalitet samog koncentrata.
Razlike među pojedinim rasama su gotovo u nijansama, što znači da će uz dobre uslove držanja, kao i kvalitetnu ishranu i zdravstvenu zaštitu, ostvareni tovni rezultati biti kod različitih rasa gotovo isti.

TRANSPORT

Najbitnije je nabaviti jednodnevne piliće koji vode poreklo iz kontrolisanog i zdravog matičnog jata, kao i sanitarno čiste inkubatorske stanice. Jednodnevni pilići se nakon leženja pakuju najčešće u kartonske kutije po 100 komada, odnosno po 25 u svakoj četvrti. Od ovog se pakovanja jedino odstupa leti pri visokim temperaturama i dugim transportima, kada se pakuje po 80 komada u kutiju ili u svaku četvrtinu po 20 pilića. Tako pakovani pilići u kutijama s perforacijama transpotruju se na temperaturi od 22 do 24 stepena, jer se na tako malom prostoru međusobno greju i stvaraju potrebnu temperaturu od 33 do 34 stepena. Tek izleženo pile nema razvijenu vlastitu regulaciju toplote, pa mu je od životne važnosti bitna temperatura ambijenta.

Težina jednodnevnog pileta obično iznosi od 33 do 45 grama, što zavisi od težine rasplodnog jajeta. Po pravilu ona je 2/3 od težine jaja. Vezano za težinu pilića postoje različita mišljenja, ali sigurno je tačno da lakši pilići imaju manju količinu žumanca i samim time i manju rezervu hrane, za razliku od većih kojima je žumance veće, pa bez problema mogu podneti duže transporte, jer u žumancu imaju rezervu hrane za 72 časa (tri dana).

Kod pilića koji su dugo i u neodgovarajućim uslovima transportovani, dolazi do dehidratacije koja je uzrok većeg broja uginuća od trećeg do petog dana (nakon potrošene rezerve hrane). Isti problem može nastati i kod zahlađenja u transportu, kao i kod loše i nejestive smese. Postoji mišljenje da su teški pilići tromi i manje vitalni, ali iz starog matičnog jata dobrog zdravstvenog i kondicijskog stanja, proizilazi i dobro i kvalitetno pile.

ZAGREJAN PROSTOR

Jednodnevni pilići se smeštaju u zagrejani prostor koji je prethodno zoohigijenski i tehnološki pripremljen. Kod većeg broja pilića (500, 1000 i više) koriste se od lesonita napravljeni krugovi s prostirkom od drvene strugotine (piljevine), iznad koje se u prva tri dana postavi talasasti papir, te pojilice i hranilice naizmenično poređane, a u sredini kruga je izvor topline, odnosno plinska ili električna grejalica.
Prostirka debljine 5 cm postavlja se leti, dok zimi njena debljina iznosi 10 cm. Pre dolaska pilića, u pojilice se nalije voda zagrejana na 20 °S, u kojoj ima 0,5 do 1% šećera, a tek nakon dva sata smesa (starter za tovne piliće). Hrana se daje u manjim količinama i treba da se menja svaka 3 do 4 sata, jer visoka temperatura od 33 do 34 °C, potrebna tokom boravka pilića prva 3 do 4 dana, razgrađuje hranljive materije smese i čini je nejestivom. Nakon prve promene vode (menjati je kao i hranu), u nju se dodaje jedan od multivitaminskih preparata u preporučenoj dozi 3 do 5 dana, a pojilice se pune samo manjom količinom vitaminskog rastvora.
Nakon četvrtog dana starosti, do kraja sedmice temperatura kod pilića treba da iznosi 30 °C, u drugoj sedmici 28 °C, u trećoj 26 °C i u četvrtoj 24 °C. Kasnije je najoptimalnija temperatura 20 °C. Već u trećoj sedmici pile ima razvijen sistem za termoregulaciju, pa će se bolje snalaziti u hladnijim prilikama, ali će zato trošiti više hrane za zagrevanje organizma. Za svaki stepen manji od preporučenog, pile troši oko 1 gram hrane za energetske potrebe (za zagrevanje).

ISHRANA

U prvim danima života na svakih 80 do 100 pilića dovoljna je jedna okrugla hranilica promera 40 cm i mala zvonasta pojilica sa tanjirićem. Ispod pojilice je dobro staviti podložak radi manjeg prolivanja vode. Sa male opreme prelazi se na veliku opremu čim je pilići mogu dohvatiti. U tom slučaju jedna okrugla pojilica promera 40 cm je dovoljna za 60 do 70 pilića ili jedna okrugla hranilica istog promera za 70 pilića.

Za pojenje u novim fazama ugrađuje se nipl sistem za 15 pilića na svaki nipl. Prednost mu je u maksimalnoj higijeni pojidbenog sistema, manjem prolivanju vode i na uštedi u radu i vremenu (automatske pojilice treba svaki dan prati). Visina i jednog i drugog sistema se reguliše prema visini leđa pilića. Da bi se kvalitetno tovili pilići i izbegli nepotrebni problemi, vezani za prirast, potrebno je na kraju svake sedmice u isto vreme i na istom mestu izvršiti vaganje 1% do 10% pilića.

Finišer se daje najmanje 7 dana pre klanja, jer ne sadrži kokcidiostatike, a u mesu peradi ne sme biti ostataka antibiotika ni drugih lekova koji bi nepotrebno ugrožavali zdravlje ljudi. Na jedan metar površine dobrog objekta preporučuje se 18 brojlera na završetku tova ili 34 kg žive težine. Leti se taj broj smanjuje, a zimi povećava. Vakcinacija protiv atipične kuge živine se obavlja dvadesetprvog dana.