Ukoliko je moguće, parcele za zasade višnje trebalo bi birati na nadmorskoj visini do 800 m na južnoj ili jugoistočnoj ekspoziciji zbog oštrije planinske klime, i na nagibima ne većim od 8 % . Takođe, mora se paziti o udaljenosti zasada od glavnih saobraćajnica, pristupnim putevima, obezbeđenosti terena vodom, udaljenosti od hladnjače, kao i o raspoloživoj radnoj snazi za berbu.

Veličinu zasada trebalo bi prilagoditi ekonomskoj snazi domaćinstva, sa prvenstvenim ciljem podizanja višnjika radi proizvodnje plodova uglavnom namenjenih za industrijsku preradu.

Cvetanje višnje je srednje rano pa je često ugrožavaju pozni prolećni mrazevi.
Temperature od -2,2 i -3 °C nanose štete cvetu, a -1,1°C tek zametnutim plodovima.

Međutim, različite sorte različito podnose ove niske temperature. Tereni koji su podložni pojavi mrazeva nepogodni su za gajenje višnje, kao ni tereni gde nije obezbeđena dobra aeracija i vazdušna drenaža.
Višnja dobro podnosi zimske mrazeve ( do -30°C) i zime sa dosta snežnih padavina. Godišnje je neophodno 600-800
mm vodenog taloga, od čega je veoma značajno da oko 500 mm bude u vreme vegetacije. Najveće zahteve za vodom ima u maju i prvoj polovini juna u fazi porasta i zrenja plodova.

Za dobro i kvalitetno uspevanje višnja zehteva duboko, rastresito zemljište umerene vlažnosti. Jako je ugrožavaju zabarena zemljišta sa ležećom vodom u dužim vremenskim periodima, ali i zemljišta sa visokim sadržajem aktivnog kreča. Najbolje je da je odnos gline i peska oko 60:40, a pH vrednost oko 6.