Pčele uvek imaju potrebu za vodom. Njena količina zavisi od veličine legla i priticanja nektara u gnezdo. U toku aktivne sezone pčele se snabdevaju vodom iz raznih izvora (reke, potoci, izvori i rosa na biljkama). Često su izvori vode dosta udaljeni od pčelinjaka, te u slučaju hladnog i vetrovitog vremena, pčele ne uspevaju da se vrate sa pojila.  Zbog toga je neophodno da pčele u toku cele sezone – od ranog proleća pa do kasne jeseni, imaju na raspolaganju pojilo.

Pojilo se stavlja po pravilu na najosunčanije i od vetra zaklonjeno mesto, tako da se voda na suncu zagreva, a vetar ne ometa pčele kad je uzimaju. Pčele radije uzimaju toplu vodu. Da se pčele upute na pojilo, prvih dana posle njegovog postavljanja treba u vodu staviti malo šećernog sirupa ili meda.

Pojila za pčele mogu biti vrlo različita po izradi, veličini i materijalu od kojeg su napravljena. Najbolje je da se napravi pojilo od prohrom lima, drveta ili od plastike. Voda treba neprekidno da kaplje na dasku pojila. Nisu dobra pojila u koja se stavlja pruće, slama ili stiropor, gde voda ne teče.

Ventilacija gnezda

Pčele aktivno provetravaju košnicu u nekoliko slučajeva:

 Radi obezbeđenja gnezda spoljnim svežim vazduhom i odstranjenja ugljen-dioksida koji se obrazuje kao rezultat razmene materija u telu pčela. To je naročito potrebno kada se broj pčela u društvu znatno poveća i postoji veliko leglo.

 Kada spoljna temperatura znatno poraste.

Kada treba odstraniti suvišnu vodenu paru iz gnezda koja nastaje isparavanjem svežeg nektara.

Provetravanje košnica u aprilu se ostvaruje uglavnom preko ulaznog otvora (leta), nikako preko ventilacionih otvora na korpusima.

Polovinom aprila treba širom otvoriti poletaljku. Zbog cvetanja voćaka, a naročito u krajevima gde ima i uljane repice koja cveta polovinom aprila, ne postoje uslovi za pojavu grabeži.