Koliko su bitni proteini u hranivima za živinu

Ilustracija: pilići, foto: Marko Miladinović, Domaćinska kuća
Ilustracija: pilići, foto: Marko Miladinović, Domaćinska kuća

Biološke specifičnosti živine u mnogome utiču na proteinske potrebe ovih gajenih životinja.U nizu specifičnih činioca najvažniji uticaj imaju vrste i hibridi a potom pravac prooizvodnje i uzrast.

Veliki broj faktora uslovljava i složenije analize na osnovu kojih se donose preporuke. U uslovima ambijentalne temperature (18 do 24 C°) menja se obim konzumiranja suve materije, pa je potrebna i promena sadržaja proteina u obroku. Proizvođači komercijalnih hibrida živine po pravilu daju i posebne preporuke koje se odnose na većinu grupa hranljivih materija počev od proteina pa do mineralno-vitaminskih smeša.

Za razliku od nekih drugih vrsta gajenih životinja, kod živine se znatno veći problem javlja u vezi sa biološkom vrednošću nego sa ukupnim učešćem proteina u hranivima. U praktičnim uslovima najčešće se lako omogući potrebno učešće proteina u smeši,odnosno obroku. Problem se javlja kada treba obezbediti sve neophodne amino-kiseline za produkciju standarnih proteina. Kao i sisari (preživari i svinje) tako i živina ima ograničenu mogućnost sinteze pojedinih amino-kiselina u organizmu. One predstavljaju esencijalne amino-kiseline i moraju se obezbediti u količini neophodnoj za zadovoljenje potrebe organizma.

Jedan deo ovakvih amino-kiselina uopšte se ne sintetišu u organizmu gde se ubrajaju lizin, metionin, fenilalanin, triptofan i treonin, a druge u meri koja nije dovoljna za zadovoljenje potreba i tu spadaju leucin, valin, arginin,histidin, glicin, prolin i izoleucin. Za razliku od njih neesencijalne amino kiseline mogu da se sintetišu u organizmu.

Postoji i grupa amino-kiselina koje mogu da se sintetišu od esencijalnih amino-kiselina. Kao primer može se predstaviti produkcija cisteina i tirozina od esencijalnih metionina i fenilalanina. Brojne su posledice deficita proteina u ishrani živine, ali se posledično sve manifestuju kroz vidno opadanje proizvodnje bilo da se radi o nosivosti odnosno drugih parametara u procesu proizvodnje jaja ili se s druge strane radi o depresiji prirasta u tovu brojlerskih pilića. Upravo ovako izražene pojave posledica su prevashodno nedostatka određenih amino kiselina. Neosporno je da i nedovoljna količina proteina ima tako]e uticaja na slabe proizvodne rezultate. Važno je ipak imati u vidu da se javljaju određeni karakteristični simptomi nedostataka amino kiselina u ishrani živine. Najizraženiji su poremećaji u razvoju perja, brojne patološke promene boje perja, kao i nastanak dermatitisa.