Antraknoza graška je jedna od najštetnijih bolesti na grašku. Štete su veće ako su simptomi zahvatili mahune. Ako se bolest javi kasnije zrna u mahuni ostaju ne oštećena. Osim mahuna bolest napada sve nadzemne organe stablo, list i seme.

Simptomi na mahunama su u vidu pega koje mogu biti pojedinačne ili slivene, oivičene mrkom zonom i ugnute. Na pegama su sporonosni organi (piknidi sa piknosporama ) u vidu crnih tačkica. Ako se javi na stablu, listu i lisnim drškama onda su pege izdužene, ovalne i udubljene sa tamno mrkim rubom u prečniku 2-3mm.

Na mladim biljkama koje se razviju iz zaraženog semena uočavaju se duboke nekroze koje prstenasto obuhvataju osnovu stabla. Na semenu se teže uočavaju simptomi i to naročito na zrelom semenu koje zavisno od sorte ima smežuranu pokožisu, ali ako se jave onda su u vidu pega sive boje sa oreolom tamno mrke nijanse.
Antraknozu graška izazivaju pored A.pisi još dve gljive i to : A. pinodes I A. pinodella.

Za nastanak bolesti okidač je zaraženo seme i biljni ostaci. Gljiva prezimljava u stadijumu micelije na semenu i u biljnom tkivu, ali seme je to koje je odgovorno za širenje bolesti jer se tokom zime na biljnim ostacima u zemljištu micelija razloži i inokulum nestane.

 Ascochyta pisi – ANTRAKNOZA GRAŠKA-simptomi na mahunama

vegetacije pri povoljnim agrometereološkim uslovima micelija iz zaražene mahune prodire do kotiledona zrna i tako se parazit održava do sledeće proizvodne sezone.
Mere borbe: Upotrebe zdravog nezaraženog semena i dezinfekcija semena su osnovne mere borbe gok tu još spada i gajenje otpornih sorti, plodored koji je značajan ne samo za antraknozu već i za druge bolesti koje se javljaju na ovoj biljnoj vrsti.