Pri nedostatku stajnjaka , a sada je to aktuelno može se koristiti i kompost. Pravi se tako što se koriste ostaci i otpaci od biljnog materijala, perje, životinjska dlaka , kosti samo u malim količinama, pepeo i sve slično. Ne sme se kompostirati seme korova, bolesne biljke, meso , hemijski otpaci , stiropor i dr. Pakuje se u figure i uz pomoć fermentacije, povremenog prekopavanja , dodavanja vode i mešanja i dodavanjem kreča stvara kompost.
Pogodan je za spravljenje toplih leja. Koristi se u plastenicima, ali i na otvorenom za ubacivanje u kućice i brazde. Ima produženo dejstvo do dve godine. Kao osnovno đubrivo zaorava se od 40-60 tona po hektaru. Može da se koristi i kao malč.
Zelenišno đubrivo
Zaoravanjem zelene mase koja je nameski gajena za zelenišno đubrivo mi povećavamo kvalitet zemljišta na jeftin i efikasan način. Ovo se radi kada nemamo dovoljno stajnjaka i na zemljištu koje nije skupo. Biljke koje se koriste za zelenišno đubrivo su najčešće
leguminoze koje obogaćuju zemljište pored velike količine zelene mase i azotom koje stvaraju kvržične bakterije. Zelenišni usev se prvo povalja i istanjira ili isecka pa se zaore na dubinu od oko 20 cm.
