Pre samo četiri  godine u Srbiji, koja ima odlične uslove za sadnju borovnice, bilo je manje od 200 hektara pod ovom voćkom, a danas se taj broj dosta povećao,  na oko 900 hektara, a možda i više. Razlog zašto se ljudi odlučuju za gajenje ove voćke, je taj što je  cena stabilna,  već dve godine oko 720 dinara do 800 dinara za kilogram, što privlači proizvođače. Mnogi proizvođači su videli sebe u ovoj proizvodnji, što zbog dobre cene, tako i zbog sigurnog plasmana. Svesni su da su početna ulaganja velika, ali i računica da se po ha, može zaradititi oko 5.000 evra.

Za gajenje borovnice odlučila se i  Milica Milenković iz Slatine kod Čačka, sa sestrama  Brankom i Ružicom. Mlada devojka, diplomirani ekonomista, a i sestre takođe, prošle godine su došle na ideju da gaje borovnicu. Zasad  je star  godinu dana,  sadnice su kupljene kao dvogodišnje, u Holandiji, zasađene  u maju prošle godine,  i ove godine očekuju prvi rod. Dodali su 40 ari gde imaju saksije od 113 litara.

Metoda gajenja borovnice u saksijama prihvaćena je i kod nas, i to u onim podnebljima gde su zemljišta previše kisela, i neodgovarajuća za uzgoj borovnice i gde se popravka zemljišta ne isplati. Gajenje borovnice u saksiji omogućava gotovo iste uslove kao i kada je biljka posađena direktno u zemljište. Mala prednost je i ta što u saksiju stavljamo zemljište koje pruža idealne uslove za rast, razviće i plodonošenje,  priča nam Milica, i dodaje:

-Sadnice borovnice u saksijama omogućavaju da sav višak vode odnosno rastvora iscuri u zemlju. Borovnicu treba zalivati češće, a kraće. Voda se pušta pet-šest do deset puta dnevno, ali kraći vremenski period. Borovnica može da se gaji i na zemlji, ali je potrebno mnogo više treseta. Saksija je oko 30 cm visine, pa se može tretirati herbicidom, a biljka ostaje zdrava.“

Kako nam je istakla Milica , borovnicu će izvoziti u Holandiju,zahvaljujuči braći Maksimović.

Milica posećuje razna predavanja veruje u stručnost prof. dr Jasminku Milivojević, i  svaka druga edukacija joj je dobro došla. Sebe kako ističe vidi u poljoprivredi, kao mladu i perpektivnu i sa puno ideja. Ima u planu da gaji i druge voćne vrste, ali otom potom, život je pred njom. Sve ovo ne bi uspela da nema pomoć sestara, Branke i Ružice.

Kada govorimo o tržištu na koje se plasiraju borovnice, Britanci su evropski lideri u potrošnji tog voća. Statistički, svaki Britanac godišnje pojede 0,86 kg ovih plodova što se značajno razlikuje od evropskog proseka koji iznosi 0,18 kg po osobi. Treba napomenuti da potrošnja borovnice raste u svim evropskim zemljama, posebno u Nemačkoj, Švajcarskoj, Belgiji, Holandiji, Luksemburgu i Skandinaviji. Prosečna potrošnja borovnica po stanovniku u tim zemljama iznosi 550 grama borovnice godišnje.