Svrljiška rakija osvojila dve zlatne medalje na Novosadskom sajmu

Dve zlatne medalje na Novosadskom sajmu osvojile su rakije Poljoprivrednog gazdinstva Vladana Blagojevića iz Svrljiga. 

Nagrade, foto: Privatna arhiva, Vladan Blagojević
Nagrade, foto: Privatna arhiva, Vladan Blagojević

Na proteklom Novosadskom sajmu rakije od šljive iz 2012. i 2014. godine Poljoprivrednog gazdinstva Vladana Blagojevića iz Svrljiga, osvojile su dve zlatne medalje kao najbolje u konkurenciji.

Ovo nije prvi put da se Poljoprivredno gazdinstvo Blagojević proslavi na nekom takmičenju kada je ovo piće u pitanju. Poljoprivredno gazdinstvo niže dobre rezultate sa još boljim proizvodima.

Naime, porodično Poljoprivredno gazdinstvo Blagojević ima oko 35 hektara pod voćem u selu Izvor kod Svrljiga i oko hektar u Plužini.

Dominantna voćna vrsta koju uzgajaju Blagojevići je šljiva, oni su posadili oko 20.000 stabala šljive, ali ne izostaje ni višnja koju su posadili na velikom prostranstvu i imaju oko 10.000 stabala ovog voća.

PG Blagojević jedini u Svrljigu ima krupnoplodnu višnju sorte Šumadinka.

Uzgajamo i dunju, a voćnjake obrađujemo po Italijanskom principu gde je sredina zatravljena, a prostor u redu obrađujemo, što je takođe retka pojava kod nas, ali smo u mogućnosti da bez obzira na kišu možemo da odradimo pravovremenu zaštitu, obradu i branje. Takođe, prvi smo uveli gustu sadnju šljive koja ima velike prednosti u odnosu na konvencionalnu sadnju. Na imanju koristimo traktore i mehanizaciju koja je usko specijalizovana za ovakvu proizvodnju i sa velikim kapacitetom, tako da možemo, u slučaju nužde, da zaštitimo kompletne zasade za jedan dan, kaže Blagojević i dodaje da za sve radove u voćnjaku koriste isključivo domaće radnike, kojih u sezoni bude i do 30 dnevno.

Vlasnik Poljoprivrednog gazdinstva Vladan Blagojević kaže da sva znanja iz podizanja zasada, obrade, rezidbe, zaštite, izbora sorte, su stekli iskustveno ili obilascima velikih zasada u zemlji i inostranstvu, kao i angažovanjem stručnjaka iz raznih oblasti.

Mišljenja sam da bi mogli dosta toga da prenesemo drugim voćarima, ali smo takođe primetili da ima malo prilika za to (namenski skupivi, predavanja i sl.) Imamo u planu da u bliskoj budućnosti organizujemo skup tj. savetovanje voćara koje bi bilo u našem zasadu (pokazno), kao i u budućoj novoj destileriji. Videćemo, ističe Blagojević.

Što se tiče rakije, ona se u ovom domaćinstvu proizvodila i prodavala još pre 5 generacija.

U poslednjih desetak godina uveli su dosta novina u proizvodnji, kao što je iskoštičavanje i pasiranje šljive pre ukomljavanja, vrenje bez prisustva kiseonika, korišćenje specijalno selekcionisanih kvasaca radi dobijanja što kvalitetnijeg destilata i td.

Pečenje radimo na tradicionalnim bakarnim kazanima koji su i dalje neprevaziđeni kad su u pitanju šljivove rakije, naravno uz strogo kontrolisanu destilaciju po pitanju vremena trajanja, preciznog razdvajanja frakcija, temperature i td. Bilo da se radi o tek samlevenoj šljivi, komini za pečenje ili rakiji, sva manipulacija se vrši isključivo pumpama jer je higijena jako važna za dobijanje kvalitetne rakije, ističe Vladan Blagojević.

Nakon pečenja, sirova rakija, se ostavlja u hrastovim drvenim buradima na višegodišnje odležavanje.

Ovo Poljoprivredno gazdinstvo je veliki protivnik korišćenja šećera, koji je zabranjen zakonom, i daleko umanjuje kvalitet zarad dobijanja veće količine rakije.

Naša prednost je i u tome što koristimo isključivo šljivu iz svojih zasada koju beremo tek kad bude dobro sazrela i kad sama otpadne sa grane, što daje optimalni odnos šećera i kiselina u voću kao i veliki procenat suve materije, što kasnije uz mlevenje voća, korišćenje selekcionisanih kvasaca i kontrolisanu fermentaciju, daje odlićan kvalitet uz zadovoljavajuću količinu, ističe Vladan Blagojević.

PG Blagojević u poslednjih nekoliko godina aktivno uzima učešće na najposećenijim domaćim ocenjivanjima rakija gde su ostvarili zavidne rezultate, uz konstantno povećanje dobijene ocene, što svedoči o tome da ovo poljoprivredno gazdinstvo ide u dobrom pravcu i da će rakije koje budu sazrele za par godina biti vrhunske.

Ove godine su na sajmu Poljoprivrede u Novom Sadu, na ocenjivanju koje vrše naši najeminentniji ocenjivači: prof. Dr. Ninoslav Nikićević, prof dr. Ivan Urošević, i dr. dobili dve zlatne medalje za Rakije od šljive stare 4 i 6 godina.

Takođe, jedini su prozvođači iz naše Opštine koji izlaze na ocenjivanje rakija.

Najača ocenjivanja rakija su u Novom sadu na Sajmu (5 medalja do sada), dani šljive u Osečini (2 medalje), i takmičenja kao što su Žestival u užicu, Rakija fest u Beogradu, Takmičenje za najbolju šljivovicu u prethodnoj godini u Čačku (za koje se treba kvalifikovati).

Takođe, postoje i mnoga manja ocenjivanja lokalnog tipa od kojih je Svrljigu najbliže u Blacu, za vreme održavanja manifestacije ,,Dani šljive” i u Knjaževcu, koje se održava periodično.

Velika je šteta što u Svrljigu nije pokrenuto slično ocenjivanje (recimo u sastavu Belmužijade), jer ima prostora za organizaciju s obzirom da sličnih nema u Nišu, Pirotu, Beloj Palanci, Aleksincu, Prokuplju, Zaječaru, a sporadično ima u Knjaževcu i Leskovcu. Mislim da bi to bila sjajna prilika za promociju svrljiških rakija i Svrljiga, kao mesta gde se pored pored belmuža i jagnjetine može popiti i dobra rakija kod naših domaćina. Takođe treba raditi na edukaciji zainteresovanih, kako da od odličnog voća koje imamo naprave i vrhunske rakije, kaže Vladan Blagojević za naš portal.

Iz ove kategorije

Pročitajte i

Čajevi za kvalitetniji život

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca