Proizvodnja paprike, bilo iz rasada ili direktnom setvom semena, ne može se ni zamisliti bez navodnjavanja. Korenov sistem paprike je relativno slabo razvijen, a dobro je razvijen nadzemni deo biljke, zbog čega paprika zahteva intenzivno navodnjavanje.

Paprika spada u grupu povrća koje slabo usvajaju vodu, a rasipnički je troše su sa slabo razvijenim korenom, a dobro razvijenom lisnom masom (kupusnjače, paprika, salata) Potrebe paprike za vodom se povećavaju kako biljka raste. Vrlo je osetljiva na vodni stres u toku celog perioda vegetacije. Na deficit vode naročito je osetljiva u fazi cvetanja i plodonošenja. Isto tako je osetljiva na preobilnu vlažnost i slabu aeraciju zemljišta. Ukupne potrebe paprike za vodom variraju u širokom rasponu.

U našim agroekološkim uslovima potrebe paprike za vodom u toku vegetacije su 530–630 mm. Posle rasađivanja obavlja se prvo navodnjavanje, a drugo 5–7 dana kasnije i to prilikom popunjavanja praznih mesta sa manjim zalivnim normama. Zalivni režim može se primenjivati prema vlažnosti zemljišta, gde je tehnički minimum za papriku 80% od PVK.

Pri određivanju količine vode, mora se uzeti u obzir dubina pružanja korenovog sistema. U početnim fazama rasta masa korena je na dubini 10–12 cm, što zahteva i manju zalivnu normu, a kasnije se koren spušta na 25–30 cm, što zahteva i veću zalivnu normu. Temperatura vode je takođe važna i treba da je 18–25°C.

Dnevna potrošnja vode se kreće od 3 do 6 mm. Prosečno u našim uslovima treba izvesti 8–12 zalivanja u toku vegetacije, pri čemu treba u proseku oko 250–400 mm vode. Najčešći oblik navodnjavanja kod nas jeste veštačka kiša. Za ovaj vid navodnjavanja treba koristiti fine rasprskivače kako ne bi došlo do povrede biljaka, a pri korišćenju suviše grubih rasprskivača (topova) dolazi do povrede biljaka i sabijanja zemljišta. Bolji načini zalivanja od veštačke kiše jesu potapanje, vadama (paprici ne odgovara kvašenje preko lišća), a najbolji je svakako sistem „kap po kap“, naravno uz veće ulaganje.