Zemljište koje  koristimo u poljoprivredi  ne može samo nadoknaditi,  odnosno stvoriti toliko hraniva koliko iznesu poljoprivredne kulture iz njega, zato  moramo poštovati činjenicu da ono nije izvor koji  može samo  prirodno da nadoknadi u kratkom vremenu   potrobena hraniva koja nedostaju, a da se čovek ne umeša. Hemijskom analizom zemljišta mi dolazimo do slike o toj parceli i na osnovu rezultata mi dajemo preporuku čime, kada i kako da poboljšamo,  odnosno dovedemo zemljište u stanje da da dobar  prinos, a da mu plodnost ne opada.

Kakvo je stanje kod nas? Pa na osnovu  velikog broja urađenih  agrohemijskih analiza zemljišta može se reći da procenat humusa stalno opada, mnogo je parcela sa ispod 3% , a ljudi dolaze kod nas i žele da gaje višegodišnje kulture na parcelama gde  ima humusa 1.78 % , a vrednost pH zemljišta je 4.7 . Jednostavno po njihovoj priči  oni nemaju bolje parcele. Retke su parcele na području Šumadije za koje možemo reći  da su pogodne u svakom pogledu  za poljoprivrednu proizvodnju. E tu sada dolazi do značaja struka i znanje inženjera  da daju preporuku da i u tim po poljoprivrenu proizvodnju nepovoljnim uslovima dostignemo željeni , projektovan prinos. Ne zaboravimo,  stres za   biljku je sve ono što utiče na nju da smanji ,odnosno ne postigne maksimalni prinos.Veliki deo tog stresa je i nedostatak , a može biti i višak nekog hraniva.

Sva hraniva se dele na esencijalna – neophodna bez kojih biljke ne mogu da žive , korisna bez kojih mogu da žive, ali ipak ako ih ima pokazuju koristan efekat i svih ostalih  kojih ima u biljci, ali nemaju nikakav vidljiv efekat.

Esecijalni elementi se dele prema koncentraciji u biljkama na makroelemente (C,H,O,N,P,K,S Ca i Mg) kojih ima od 0.001-10% kao i mikroelemente(Fe,Mn,Zn,B,Cu,Mo,CO,CL i Ni)  koji su prisutni od 0.001-0.00001%. Nekog elementa u biljci može biti nedovoljno, optimalno ili u višku. Ni višak ni manjak nisu dobri.  Prve simptome nedostatka ili viška nekog elementa mi uočavamo na listu kao hloroza, a posle dužeg nedostatka i nekroza. Različiti su simptomi za različite elemente, nekad i vrlo slični, potrebno je dosta znanja u poznavanju simptoma pa je moja preporuka da se samo na osnovu hemijske analize lista utvdi kojeg elementa nema u optimalnom nivou.

Biljke usvajaju elemente iz vazduha,vode i zemljišta. Mi u poljoprivredi koristimo i osobinu biljaka da mogu usvajati elemente i preko lista i to je folijarna ishrana.

Uglavnom mi koristimo u praksi organska đubriva – zgoreli stajnjak najčešće goveđi  i  mikrobiološka ,mineralno kompleksna đubriva NPK i mineralna azotna đubriva UREA,KAN,SAN i AN.

Sa zemljištem koje je takvo kakvo imamo , a mi nemamo bolje,  sa finansijama koje imamo i cenama đubriva kakve jesu, sa stanjakom koga u Šumadiji nema dovoljno i ne koristi se pravilno( bezbroj je parcela gde rasturen stajnjak u trake čeka duži vremenski period da se zaore) mi bi trebalo da najzad počnemo da ta ista skupa i efikasna đubriva koristimo ispravno i pravovremeno. Što znači ne samo da ga primenimo pravilno  u fazi kada je biljci najkorisniji već i da ga biljka primenjenog pravilno i pravovremeno koristi na najefikasniji način.

Najveći problem kod nas je primena  i način korišćenja organskog i  mineralnog NPK đubriva. Uvek  organska đubriva – stajnjak i mineralno kompleksna đubriva NPK,  bilo koje formulacije u ratarstvu osim ako to nije drugčije naznačeno  treba koristiti i unositi u zemljište pri izvođenju  osnovne obrade da bi bili uneti na dubinu gde je glavna masa korenovog sistema.Koren je tada bolje razvijen, ima pravilan oblik i nije blizu površine zemljišta pa je samim tim i uticaj visokih spoljnih temperatura smanjen. Takođe i raspored samog đubriva je pravilniji  po dubini zemljišta nego kada se taj isti NPK unese predsetveno što je kod nas čest slučaj. Treba poštovati činjenicu da su  fosfor i kalijum  slabo pokretni elementi i na koju dubinu se unesu tu i ostaju.

Folijarna prihrana je masovno prisutna u modernoj poljoprivrednoj proizvodnji i u ratarstvu i povrtarstvu. Ja mislim da nema poljoprivrednika koji je nije koristio. Njena je prednost što se najčešće koristi pri nekoj operaciji koju već radimo . Nema tretiranja protiv korova  i štetočina u pšenici i drugim kulturama, a da pametni poljoprivrednici ne urade istovremeno i prihranu ako to dozvoljavaju pesticidi i ne smeta njihovom delovanju. Uvek,  uvek treba koristiti kad god je to moguće po preporuci stručnog lica folijarnu prihranu  u preporučenim količinama. Za folijarnu prihranu kao i za prihranu kroz sistem kap po kap se koriste vodorastopiva kristalna đubriva različitih formulacija. Kad koju formulaciju treba koristiti treba pitati stručno lice. U povrtarstvu uglavnom za početne faze –ukorenjavanje sa povećanim sadržajem fosfora, u toku intezivnog porasta ujednačenog sastava i pred zrenje sa povećanim sadržajem kalijuma.

Kod prihrane kroz sistem kap po kap, javlja se kao problem to što neki proizvođači ne urade hemijsku analizu vode , a koriste je i za navodnjavanje i za prihranu. Šta je problem? Pa sve je problem ako nisu uradili hemijsku analizu , a  hemijske vrednosti  vode nisu  optimalne. Jedan od problema je i EC vrednost vode i koliko vodorastopivog  đubriva u kojoj fazi razvoja biljake sme da rastvori u litar vode.

Uglavnom može se desiti da zbog neodgovarajuće pH vrednosti zemljišta  ili EC  vode mi koristimo skupa đubriva koja biljka ne može koristiti i nama  neće doneti ekonomsku korist.  Takođe ako koristimo đubriva u  neodgovarajućoj fazi razvoja biljke ili spoljašnji uslovi nisu adekvatni  kao što su visoka ili niska temperatura vazduha, neodgovarajuća vlažnost vazduha, nastupajući duži sušni period ili velike količine padavina u kratkom vremenskom periodu, ne primenimo ih pravilno, opet nećemo imati ekonomsku korist od uloženih  novčanih sredava i rada.

Uvek je ili đubrivo ili gorivo najveća stavka troškova na poljoprivrednom gazdinstvu. Zato ishrani biljaka treba prići pametno, racionalno,  slušati savete stručnog lica za to i raditi na ispravan način kako kaže struka. Obavezno uraditi agrohemijske analize zemljišta, a za one koji je koriste i hemijsku analizu vode,  da se poštuje zabrana paljenja žetvenih ostataka i da se oni zaoravaju. Sve to će na kraju dovesti do toga da smanjimo cenu koštanja našeg poljoprivrednog proizvoda,  a da bude bezbedno ispravan i da naše zemljište pri tome nije zagađeno sa ostacima od đubriva.