Grašak je biljka kratke vegetacije, zbog toga mora imati potrebna hraniva u lako pristupačnom obliku. Otporan je na niske temperature, izdrži mrazeve i do -5 stepeni. Zato se sa setvom graška može započeti čim dozvole vremenske prilike, tj. od kraja februara ili početkom marta. Kasnija setva je rizična jer mu smanjuje prinos.

Za proizvodnju konzumnog graška najpogodnija je kontinentalna klima sa prohladnim i vlažnim i vlažnim prolećem. Uspešna proizvodnja graška zahteva  oranje na 30-35 cm. Pred kraj zime treba izvršiti predsetvenu pripremu zemljišta. Predsetvena priprema ima za cilj da se zatvori zimska brazda, izvrši ravnjanje zemljišta, unište prezimeli korovi,  i da se stvori dobar setveni sloj zemljišta za setvu. Od tih uslova zavisi količina rezervne vlage u zemljištu i vreme pripreme zemljišta za setvu Setvu konzumnog graška treba započeti pred kraj zime, čim to vremenski uslovi dozvole.

Seje se rano u proleće jer izdrži mraz i do -6 stepeni C. Optimalni rok je kraj februara- početak marta. Optimalni rok setve se može produžiti najviše desetak dana po isteku optimalnog roka. Kasnija prolećna setva u mesecu aprilu bitno utiče na smanjenje prinosa. U uslovima visokih temperatura (iznad 25ºC) biljke prestaju sa rastom , odbacuju cvetove,a formirane mahune zakržnjavaju, deformišu se i u njima se obrazuje mali broj sitnih zrna koje daju seme lošeg kvaliteta. Optimalna temperatura za cvetanje je 16-18 stepeni C, a za obrazovanje ploda 16-22 stepena C.
Zemljište za gajenje graška treba biti izuzetno dobro pođubreno.Ne đubri se stajnjakom, isključivo mineralna đubriva i samo u pripremi zemljišta za setvu.Pre setve u zemljište treba uneti 100 kg/ha azota i 200-300 kg/ha fosfora i kalijuma.Azotna đubriva upotrebljavaju se u malim količinama i to samo radi osiguranja biljaka azotom u prvim fazama razvoja. Kasnije one same usvajaju atmosferski azot pomoću kvržica i na taj način podmiruju svoje potrebe.

Prihrana se ne obavlja jer se povećava bujnosi i opada cvet, jedino ako je usev slabiji u porastu, tada se može oprezno prihraniti sa 100 kg KAN-a/ha Grašak zahteva minimalnu negu jer ima kratku vegetaciju. Najvažnije je suzbijanje korova i navodnjavanje. Navodnjavanje graška je neophodno ako je proleće sušno. Sorte sa naboranim semenom za nicanje imaju veću potrebu za vlagom od glatkih. Najkritičniji period nedostatka vlage je od cvetanja do tehnološke zrelosti. U fazi nicanja,  a u nedostatku vlage, zaliva se sa manjom količinom vode da se ne formira pokorica. Parcele na kojima se voda zadržava posle kiše ili imaju visok nivo podzemne vode treba izbegavati za setvu graška jer koren brzo truli i biljke propadaju.

Setva se obavlja uskoredno, na rastojanju 12-20 cm i 3-5 cm u redu, a na dubini do 5 cm. Zemljište treba da je neutralno 6,5-7,5 pH, sitnomrvičasto da bi se nesmetano formirale kvržice na korenu. Korenov sistem je vretenast, prodire u zemljište do 120 cm i grašak rano napušta parcelu, ostavnjajući zemljište bogato azotom. Dobra je predkultura za paradajz i papriku.