Bagrem (Robinia pseudoacacia L) je jedna od najvrednijih medonosnih vrsta, i u najvećem delu u Srbiji predstavlja prvu, glavnu, pčelinju pašu.
Vreme početka cvetanja bagrema je promenljivo iz godine u godinu, i zavisi od vremenskih prilika u toku godine. U ekstremnim slučajevima, najranije počinje da cveta oko 27. aprila, a najkasnije oko 10. juna. U najvećem delu Srbije, bagrem najčešće cveta od 6. do 20. maja. Sa povećanjem visine, na svakih sto metara, cvetanje je kasnije za 4 do 6 dana. Iz svih dosadašnjih analiza bagremovih paša, trebalo je mnogo toga naučiti i u praksi primeniti, da ne bismo opet u glas uzviknuli: „Opet nas je bagrem iznenadio“.
U uslovima kontinentalne klime, kakva je u Srbiji, imamo čestu pojavu kasnih prolećnih mrazeva (temperatura vazduha ispod 0°C), koji mogu da smanje prinos sa bagrema čak i do 100 procenata. Na većini lokacija u Srbiji poslednji mraz se u proseku javlja u prvoj polovini aprila, dok se sa porastom nadmorske visine taj datum pomera, pa se poslednji mrazevi na višim lokacijama prosečno javljaju do 5. maja. Od početka kretanja vegetacije pa do zametanja plodova kod bagrema mogu od mraza stradati neotvoreni cvetovi (od -5 do -8°C), otvoreni cvetovi (do -2°C) i tek zametnuti plodovi (od -1 do +2° C ).
Vrlo često cvetni pupoljci bagrema izmrznu u Panonskoj niziji, hladnim kotlinama planinskih predela i pored reka, gde su mrazevi najjači. Međutim, dok kroz stablo ne krenu sokovi, pupoljci neće izmrznuti i pri veoma niskim temperaturama. Ukoliko su predhodno leto i jesen bili kišoviti, bagrem dugo vegetira, tako da cvetne grančice i pupoljci dovoljno ne sazru, ne očvrsnu, pa onda lako izmrznu. I veoma sušno leto i jesen predhodne godine, kada lišće prerano odpadne, cvetni pupoljci se nedovoljno hrane, ne očvrsnu pa su podložni izmrzavanju. Poslednjih godina, zbog zakasnelih mrazeva (1987, 2001, 2004. i 2012.), događa se često izmrzavanje cvetnih pupoljaka. Na svu sreću, ne u svim predelima zemlje i ne izmrzne u celosti. Ni svi pupoljci na jednom stablu bagrema nisu podjednako osetljivi na mraz. Pupoljci na vrhu stabla koji dobijaju više sunca, bolje i ranije sazrevaju, pa su otporniji na niže temperature. Za vreme mrazeva, pri tlu temperature su niže, pa pupoljci u tom delu stabla pre izmrznu.
Bagremova paša je najčešće kratka i nesigurna, jer su vremenske prilike u vreme cvetanja nepovoljne (hladno i kišovito, ili jako toplo i vetrovito). Bagrem cveta oko 10 do 15 dana, a od toga luči nektar oko 8 do 10 dana. Obilnije lučenje nektara počinje trećeg dana, a dostiže maksimum šestog dana. Od tada se medenje smanjuje svakog dana i prestaje onda kada cvet počinje da dobija žućkastu boju i masovno opada.
Cvetanje bagrema zavisi od položaja i vremenskih prilika, a beleške mnogih naših pčelara govore da kod nas bagrem najčešće cveta od 6. do 20. maja (S. Kupusinac; T. Mladenović, B. Atanasković, P. Cvetković, 2000; M. Jovanović, 2004.). Prosečno vreme početka cvetanja bagrema je od 11. do 16. maja. Najranije cvetanje bagrema je pored Dunava i donjeg toka Save (7–9 dana ranije), a razlog za to su topli sunčevi zraci koji se odbijaju od vodene površine. Pri prognozi cvetanja potrebno je da se na svakih 100 m nadmorske visine doda 4–6 dana kasnijeg cvetanja bagrema.
– Po pravilu, ranije cvetanje daje slabije medobranje, obično ispod 15 kg po košnici, jer su vremenske prilike još nestabilne, a temeperature, i noćne i dnevne, niže od optimalnih. Kad bagrem procveta između 15. i 20. (maja, što se najčešće i dešava), dobijam najveće prinose, koji se kreću između 16 i 30 kg po košnici. Kada paša nastupi posle 25. maja, vrcanje je slabije, obično oko 10 kg po košnici. Dešava se i to da bagrem dobro procveta i da je na izgled sve normalno, a prinosi budu veoma niski. U mojih 45 godina pčelarenja, jedanput je bagrem procvetao kao retko kada, a pčele ga svo vreme cvetanja, nisu posećivale. Bilo je to 1995. godine. Ni ja, a ni drugi pčelari iz kraja, nismo mogli utvrditi razlog takvoj pojavi – karakeristično je svedočenje pčelara Milijana Trifunovića iz Gornjeg Milanovca, 2013. godine.
Bagrem ne medi svake godine istim intezitetom. Poneka godina je slaba, kada se ostvari prosečan prinos ispod 15 kg, poneka osrednja, u njima se ostvari od 16 do 25 kg, a pamtimo i godine sa prinosom i preko 30 kg po košnici. Povoljnim vremenskim uslovima, da bagrem dobro zamedi, mogu se smatrati, kada krajem jeseni predhodne godine padaju obilne kiše, tokom zime snežne vejavice, a u proleće sunčani dani krenu oko 20 februara, stim da početkom marta zavlada pravo proleće. Poželjne su povremene obilne kiše u martu i aprilu, uz dosta sunčanih dana, a da noćne temperature ne padaju ispod 5 °C. Početak maja je obično kišni period, koji se oko 6. maja stabilizuje i tada nastupe topli i sunčani dani. U tom periodu i počinje cvetanje bagrema u najvećem delu Srbije.
Pčele skupljaju nektar na bagremu od ranih jutarnjih do kasnih večernjih časova. Maksimalno lučenje nektara, na otvorenom prostoru je između 8 i 10 časova ujutru, a u jarugama i senovitim predelima između 12 i 14 časova. Sa daljim povećanjem temperature vazduha, produkcija nektara se smanjuje, ali se ne prekida.
Pčelare se posebno zanima, postoji li pouzdan način prognoziranja početka cvetanja bagrema?
Sama etimologija značenja reči prognoza (προ (pro) – pred, ranije + γνωσις (gnozis) – znanje), upućuje da nijedna prognoza, pa i početka cvetanja bagrema, ne može biti apsolutno pouzdana, ali je, sa manjom ili većom verovatnoćom, moguća. Postoji više teorijskih i praktičnih postupaka, kojima se sa velikom verovatnoćom može predvideti početak cvetanja bagrema i pčelarima pomoći u planiranju pravovremenog prolećnog razvoja za prvu glavnu, u našim uslovima, bagremovu pašu.
Rokovi cvetanja drvenastih biljaka zavise od klimatskih i drugih uslova, a najviše od temperature. Istraživanja Novočerkeskog instituta u bivšem SSR-u (2003) pokazuju, da kod drvenastih biljaka vegetacija počinje od trenutaka kada srednja dnevna temeperatura vazduha pređe +5°C. Da bi biljke počele da cvetaju potrebna je određena kumulativna efektivna temperatura. Pod efektivnom temperaturom podrazumevaju se temeperature koje su više od +5°C i koje imaju uticaja na fotosintezu, disanje i druge procese biljaka. Na primer, ako je srednja temperatura vazduha +15°C, onda je efektivna temperatura razlika od granične temperature (+5°C) do srednje temperature (+15°C) što u ovom slučaju iznosi 10 stepeni (15-5=10).
U pčelarskoj praksi, uobičajeno je da se početak cvetanja bagrema prognozira na osnovu cvetanja ranocvetajućih voćaka. Tako, računa se da oko šest nedelja posle cvetanja kajsije procveta bagrem. Cvetanje bagrema očekuje se i 24 do 25 dana posle cvetanja jabuke. Cvetanje šljive džanarike (Prunus cerasifera Ehrh.), takođe je čest orijentir za prognoziranje cvetanja bagrema. Računa se da bagrem počinje da cveta 37 do 39 dana od početka cvetanja džanarike (D. Jevtić, 2001), koja prosečno najranije procveta 25. marta a najkasnije prosečno 4. aprila.Takođe, kada u proleće primetimo prve lisne i cvetne pupoljke između trnova na granama, možemo već tada grubo računati da će taj bagrem procvetati posle 40 do 45 dana. Kada cvetni pupoljci bagrema dostignu dužinu od dva centimetra, možemo očekivati da će sa cvetanjem početi za 15 dana. Međutim, ako između cvetanja navedenog voća i bagrema okiši i zahladi, period između cvetanja ovih biljaka i bagrema biće duži, a ako znatno otopli, biće kraći. Zbog toga, u prognoziranju početka cvetanja bagrema, navedeni rokovim su nepouzdani. Veća pouzdanost grognoziranja postiže se istovremenim praćenjem termina cvetanja voća, analizom vremenskih prilika zabeleženih u martu i prvoj polovini aprila, i praćenjem kratkoročne i dugoročne (sezonske) vremenske prognoze za naredni period.
Stanje pčelinjih zajednica u proleće u velikoj meri opredeljuje aktivnosti i postupke koje pčelar treba i može preduzeti kako bi ih što bolje pripremio za glavnu-bagremovu pašu. Retke su godine kada vremenske i fenološke prilike utiču u tolikoj meri da potpuno izostane bagremova paša. Jakim i kvalitetnim pčelinjim zajednicama dovoljno je samo par dana da na bagremu ostvare prinose koji po količini ekonomski opravdavaju uložen trud i sredtva u prolećni razvoj, pa i u održavanju zajednice tokom cele godine. Primer za to je 2013. godina, kada se mali broj pčelara pohvalio prinosima na bagremovoj paši. Bili su to pčelari koji su, u rano i kratkotrajno cvetanje bagrema, imale jake pčelinnje zajednice. Učimo na takvim primerima.
