U maju cveta bagrem, a to je najznačajnija i glavna paša. Kada je godina povoljna, može se ostvariti i prinos od 1000 kg meda po hektaru bagremove šume, zbog čega i ne čudi što mnogi svoja društva sele upravo tamo gde je dostupno ovo drveće.

Šta je bitno ?

Bitno je da leglo bude u kontinuiranom razvoju. Što su pčelinja društva jača, samim tim će donositi i više meda. Prinos zavisi i od starosti samog zasada. Mnogi pčelari tvrde da je najbolji med  onaj prikupljen u šumi staroj oko 15 godina.

Da se podsetimo bagrem najbolje luči nektar na temperaturi od 25 stepeni, a kada se pored ovog, ostvare i drugi uslovi poput optimalne vlažnosti vazduha i vremena bez vetra, pčele u košnicu mogu uneti i oko 10 kg nektara dnevno.

Košnice ne smeju biti izložene suncu, posebno u vremenu od 11 do 15 h. Kakvo će cvetanje bagrema biti zavisi od vremenskih okolnosti, ali i samog položaja. Bagrem cveta u prve dve nedelje maja.  Što je nadmorska visina veća i cvetanje se pomera od  4 do 6 dana.

Pri kraju glavne paše, u cilju uvećanja pčelinjaka može se vršiti i veštačko rojenje koje se obavlja izdvajanjem ili podelom osnovnog društva i dodavanjem sparene ili nesparene matice. U ovu svrhu adekvatno može poslužiti i zreo matičnjak. Ne preporučuje se da se ostavi pčelama da one same izgrade prinudne matičnjake jer bi to bilo loše po njen kvalitet.

I ovo treba uraditi:

*dovršavati poslove vezane uz stvaranje jakih pčelinjih zajednica;

*ograničavati prostor matici za zaleganje jajašaca;

*sprečiti stvaranje rojevnog nagona u košnici;

*dopuniti prostor satnim osnovama;

*ukoliko je moguće približiti pčele što jačoj pčelinjoj paši;

*osiguravati prostranost medišnog i plodišnog dela košnice;

*planiraju se i osnivaju nove pčelinje zajednice;

*što više se proširuje leto – ulaz košnice.