Pčelinjak porodice Mitrović

Ilustracija: Ljubica Mitrović, foto: Svetlana Kovačević
Ilustracija: Ljubica Mitrović, foto: Svetlana Kovačević

U doba korone, ali ne i policijskog časa, šetajući  Resnikom, videli smo gospođu u pčelinjaku. U početku nije baš bila oduševljena što nas vidi, jer kao nam je rekla uznemiravamo pčele, ali ,,lepa reč i gvozdena vrata otvara“.

Mnogi se odlučuju da se pčelarstvom bave kao hobijem,  ili kad odu u penziju.

Kod Ljubice Mitrović, u pitanju je i jedno i drugo. Ljubica i njen suprug su od skoro u penziji, i odlučili su da se bave pčelarstvom, kako kaže iz hobija i zadovoljstva.

Od pčela može mnogo da se nauči. Tri stvari su ključne:

1. Prva, da je rad rešenje za sve. Rad, red, mir i higijena.

2. Druga stvar je organizacija posla. Svako zna svoj posao i rokove do kada posao mora biti završen.

3. Treća stvar je da se zna ko deli zaduženja, a ko ih ispunjava, mora se znati ko je glavni i ko se sluša – kaže Ljubica.

Nismo hteli da pitamo Ljubicu ko je glavni ko njih, suprug ili ona, ali možemo da pretpostavimo.

Prvo su kupili pet košnica od iskusnog pčelara Pavla Anđelkovića, i od njega su sve naučili. Pavle im je bio mentor. Do ove godine pčelinjak su selili u Rušanj na bagrem, pa na Frušku Goru na lipu, u Titel na suncokretu.

Šta će biti ove godine, ostaje da se vidi.

Po Ljubicinim rečima prošla godina je bila loša, a u 2018. godinu prinos  po košnici je bio od 30 do 60 kg.

Ukupan prinos za celu godinu  je bio oko 450 do 500 kg meda.

Ram građevnjak predstavlja ram koji se ubacuje u pčelinju zajednicu kako bi se varoa smanjivala prirodnim putem. Ram građevnajak, treba koristiti stalno u toku čitave aktivne sezone, od aprila do kraja jula, sve dok u košnici postoji trutovsko leglo. Korišćenje rama građevnjaka samo u proleće nije dovoljno, jer krpelj se umnožava tokom cele letnje sezone tako da korištenje građevinaka treba raditi do kraja jula. Međutim, korištenje izgrađenog trutovskog saća više puta može da prouzrokuje pojavu krečnog legla, istakla nam je Ljubica kako oni štite od varoe.

Med prodaju svojim prijateljima, i ko jednom kupi, oni su zadovoljni pa preporučuju svojim prijateljima.

„Pčelarstvo je neizvesno, pa morate da imate uvek spremna dodatna ulaganja kada nastupi loša godina. Čitanje literature od priznatih autora je obavezno. Ko god da ti je mentor, nastoji da vidiš šta stoji iza te priče, nek ti pokaže svoju proizvodnju. Zatim, važno je poznavanje prirode i okruženja u kome živite, jer danas nema uspešnog pčelarenja bez seljenja pčela, jer med ‘rodi na osovini’. Morate stvoriti svoj posao i svoje tržište, a za mlade pčelare naročito je potrebna podrška porodice, jer je pčelarstvo porodičan posao.“

Pčelarstvo mora da se voli. Ne može se pčelama baviti samo zbog biznisa jer se onda vraćamo na ono da čovek želi da upravlja pčelama, a to tako ne ide i priroda to uvek vrati.

Sa pčelama se živi.

Pčele donose neki mir, spokojstvo.