Zašto treba gajiti i jesti peruansku jagodu

Ilustracija: peruanska jagoda, foto: Pixabay
Ilustracija: peruanska jagoda, foto: Pixabay

Peruanska jagoda (Physalis peruviana) potiče iz Južne Amerike gde se uzgaja kao povrće. U poslednjih nekoliko godina je možemo videti i na našim poljima, istina na malom broju njiva i na simboličnim površinama. U 2017.godini je proizvođač Đuro Arva iz Ruskog Krstura na parceli sa paprikom posadio i jedan red fizalisa. Proizvodnja je bila probna, kako u načinu uzgoja, tako i uslovima prodaje. Proizvođač je sa prvim iskustvom u proizvodnji fizalisa bio zadovoljan, način proizvodnje se poklapao sa proizvodnjom paprike i nije zahtevao dodatna ulaganja i angažovanje. Prodaja je išla više nego dobro, plodovi su pakovani u plastične posudice od 10 komada, sve je uz papriku i ostalo povrće prodato na pijacama.

Fizalis je posađen u plasteniku sa paprikom i ukupna proizvodnja rasada se nije razlikovala od klasične proizvodnje rasada paprike. Peruanska jagoda se seje na dubini od oko 1cm. Sve agrotehničke i mere zaštite od bolesti i štetočina urađene su u isto vreme i sa istim đubrivima i pesticidima kao i kod paprike. Biljke pristižu za rasađivanje za oko 30-40 dana. Rasađivanje je urađeno kada i rasađivanje biljaka paprike. Rasad je sađen na 80 cm biljka od biljke u cik — cak varijanti. Usev je redovno zalivan sistemom kap po kap, prihrana je obavljana kroz sistem za navodnjavanje istom količinom hraniva kao i za prihranu paprike.

Ads code goes here

 

Suzbijanje bolesti i štetočina nije rađeono jer nije bilo potrebe, osim jednog tretiranja polovičnom dozom bakarnog preparata odmah posle rasađivanja. Usev voli sunce i redovno zalivanje, rastresita i dobro nađubrena zemljišta.

Ono što nas najviše zanima jesu mnogobrojna lekovita svojstva fizalisa i upravo se plod ove biljke smatra za jednu od najlekovitijih kada se jede sirov i zreo. Bogat je proteinima, vitaminima C, B1, B2, B6, B12, vitaminom A kao i beta karotenom. Sadrži brojne bioaktivne sastojke među kojima alkaloide i flavonoide koji imaju umirujuće dejstvo. Zahvaljujući svom sastavu fizalis se u medicini koristi kao veoma moćan antioksidans u borbi protiv slobodnih radikala, kancera i leukemije. Takođe, ima antiastmatično dejstvo kao i antiseptičko kod bolesti grla. Snažno podiže imunitet, deluje i kao jak antibiotik, naročito kod bakterija streptokoka i stafilokoka. Istraživanja su pokazala da ima i antivirusno dejstvo kada su u pitanju grip, herpes, dečja paraliza, čak i HIV. Redovno konzumiranje fizalisa poboljšava varenje i uništava unutrašnje parazite. Sadržaj vlakana je izuzetno visok tako da poboljšava varenje, sprečava zatvor i reguliše crevnu floru. Prisustvo pektina sprečava visok holesterol i održava uravnotežen nivo šećera, tako da postoje podaci da ga i dijabetičari mogu konzumirati bez ograničenja. Pored svega navedenog, sadrži i određen procenat melatonina, pa se koristi u borbi protiv stresa i za regulisanje sna. Fizalis je lek protiv hepatitisa kao i povišene temperature. Ne sme se preterivati sa količinom, preporučuje se 5-6 plodova dnevno i potrebno je istaći da je samo mesnati deo ploda jestiv, dok su ostali delovi biljke otrovni.