Ovo možda niste znali o pčelama

Ilustracija: Pčelinjak Slobodana Jevtića
Ilustracija: Pčelinjak Slobodana Jevtića
  • Jedna pčela je teška približno 1/10 grama, dakle kilogram sadrži 10.000 pčela.
  • Sa jedne posete pčela može doneti 1/2 od sopstvene težine tela nektara ili 1/20-ti deo grama (0,05 gr.).
  • Prema ovome 20.000 pčela jednom posetom donesu toliko da kasnije se dobije 1 kg meda.
  • Pčela poseti 125 glavica crvene deteline da bi sakupila 1 g nektara, svaka glavica sadrži prosečno 60 cvetova,što predstavlja 7.500 cvetova deteline za 1 g  nektara.
  • Cvetovi bagrema su nešto izdašniji-potrbno je „svega“ 5.500 bagremovih cvetova za 1 g nektara.
  • Pod najpovoljnijim uslovima pčeli je potrebno 27 minuta da bi posetila 150 cvetova i ispunila medni želudac,a 45 minuta pod nepovoljnim uslovima.
  • Između dva izleta nektaruše ostaju 4-5 minuta u košnici da bi se oslobodile nektara.
  • U optimalnim uslovima najviše načine 24 izleta dnevno, ili najmanje 17 u manje povoljnim uslovima.
  • Za 1 kg meda pčele prelete 44.444 km.ili obim ekvatora pod pretpostavkom da je paša 500 m od košnice.
  • Verovali ili ne, pčela mora da obiđe od 3 do pet miliona cvetova za samo jedan kilogram meda. Pri tom prevali put koji je sedam puta veći od obima zemljine kugle.
  • Pčele izletnice na sebi imaju svega 1,4 % varoe od ukupne populacije.
  • Dokazano je da 400 pčela jednog roja, koje se drže grube kore grane , mogu satima držati roj pčela težine 3 – 5 kg težina ovog roja satoji se od 30 do četrdeset i više hiljada pčela. Na taj način svaka pčela može održavati 80 – 100 drugih pčela, što kod drugih bića nije uopšte moguće.
•Jedno pčelinje društvo može da proizvede više od 45 kilograma visokokvalitetnog meda.
•Jedno pčelinje društvo od 30.000 jedinki može da opraši voćnjak površine jednog jutra.
•Jedna izletnica leti i do 24 km za jedan, a krilima zamahne 200 puta u jednoj sekundi ili 12.000 puta u minuti.
•Jedna radilica za vreme svog života proizvede 0,8 grama meda.
•Prosečan život medonosne pčele tokom aktivne sezone je 6 nedelja.
•Nektar kog pčele donesu u košnicu se sastoje od 70% vode, dok je u medu oko 17%.
•Pčele uklone višak vlage iz nektara, a svojim krilima ga izbacuju kroz otvor košnice.
•Med je jedna od najsigurhijih životnih namirnica. Štetne bakterije ne mogu dugo živeti u medu.
-Pre 4000god. u Vavilonu je bio običaj da mladin otac opija zeta mesec
dana posle svadbe. Piće je bilo vrsta piva dobijenog od meda…Otuda potiče izraz, „medeni mesec“ ili na engleskom ,,honeymoon“…
PČELE ne poznaju gazdu. Koliko god puta da se pojavite na pčelinjaku, koliko god da ste fini prema njima, nekad zaista ne vredi. Ukoliko ste naljutili neku pčelu i ona vas pojuri… niko nema šanse da pobegne od pčele jer ona kidiše brzinom od 60km/h.
Pčele žive u matrijarhatu, pod strogim režimom. Postoji jasna podela zaduženja i radi se bez prekida. Pčele ne spavaju, rade i napolju i unutra u košnici, danju i noću.
MATICA, je privilegovano biće. Dnevno snese oko 2000 jaja, a to je ukupno 2 puta njene telesne mase. Celog života se hrani isključivo matičnim mlečom, od momenta dok je još bila jaje, do zadnjeg obroka. Matični mleč joj je odredio da ona bude matica.
Pas ima 7000 puta osetljivije čulo mirisa od čoveka, a pčela 7000 puta od psa. Znači pčela ima 49000000 puta osetljivije čulo mirisa od čoveka.
• U Rusiji od 1993. godine postoji zakon po kojem je zabranjeno ubiti pčelu, osim u samoobrani.
U srednjem veku se uništavanje košnica,  ili krađa meda kažnjavala odsecanjem ruke, pa i vešanjem na susedno drvo

Povezano

Ilustracija: Selidba, foto: Tatjana Mrdak

Seoba pčela

Savremeno pčelarstvo, okrenuto ekonomičnosti i produktivnosti se ne može ni zamisliti bez seobe pčela na

Opširnije »

Iz ove kategorije