Sveti Badnjak u cik zore nek okiti vaše dvore

Ilustracija: Slobodan Radomirović, foto: S.R.
Ilustracija: Slobodan Radomirović, foto: S.R.

Badnjak preko dana stoji napolju. U nekim delovima Srbije ga oblače u košulju. Uveče, pred večeru, unosi se u kuću. Kada ga domaćin unosi u kuću, zajedno sa slamom, domaćica ga posipa žitom, a domaćin ga stavlja uz ognjište.

Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Međutim, kako praznici predstavljaju narušavanje prirodnog toka vremena, badnjak istovremeno nagoveštava i drvo krsta Hristovog.

U nekim krajevima do danas se zadržao običaj po kome, noseći badnjak, domaćin treba da obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Domaćin obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što se smatra žrtvom precima.

Uz Badnjak, domu se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame jer je to običaj još iz predhrišćanskog perioda i zato što se na taj način prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Badnjak se seče pre izlaska sunca. Domaćin sa sinovima ili unucima ide u šumu da seče badnjak, jer je obavezno da ide neko ko je mlad. Drvo koje se bira za badnjak je skoro uvek mladi hrast ili cer. Veoma retko, ako je takav predeo, bira se jela ili bor. Bira se mlado i pravo stablo, veličine tolike da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pre nego što ga poseče, domaćin mu se obraća kao da se radi o živoj osobi “Dobro jutro badnjače i čestit ti Božić”

 

Prema verovanjima na Badnji dan se ništa ne iznosi iz kuće, niti pozajmljuje jer ne valja da ono što pripada kući bude van nje na Božić. U zoru, na Božićno jutro po badnjak idu samo muškarci. Kad odaberu drvo uzimaju sekiru i seku badnjak.

 

Po narodnom verovanju, orah jede samo za Badnje veče, dok se ostalih dana Božića ne diraju, kako se ne bi patilo od čireva.

Povezano

Iz ove kategorije