Tokom takozvanog zimskog sna pčelama koje se nalaze u zimskom klubetu treba omogućiti mir i tišinu.  Svako uznemiravanje negativno utiče na pčelinju zajednicu i na njeno prezimljavanje.

Uznemiravanjem stradaju pčele koje se nalaze na periferiji klubeta, i tada se povećava potrošnja energetske hrane. Pčelama treba prilaziti samo kada je neophodna pomoć sklanjanja snega sa poletaljka koji je počeo da se topi,  i skidanja snega koji se topi sa krovova i to lagano bez lupanja. Ovo se radi da bi se sprečilo u slučaju mraza hvatanje leda po zidovima košnice. To se sve mora proceniti da li će intervencija biti od koristi,  ili šteti po pčele. Svakako moramo proceniti pogodan dan da intervencijom na jednu košnicu ne nanosimo štete drugoj. I pored rečenog tj. napisanog mora se utvrditi stanje na pčelinjaku u celini u svakoj košnici, i to kada uslovi vremenski dozvole, nužno je doći do saznanja kakvo je stanje u košnici. Svaka intervencija mora biti dobro isplanirana da bi se što brže izvela. Od ovoga se izuzima rad oksalnom i dodavanjem rama sa medom preko plodišnih ramova,  ili pogače,  ako je potrebno.  U zavisnosti od snage zazimljivanja pčelinje zajednice i vremenskih uslova  u novembru  i decembru,  možemo očekivati polaganje jaja od 20. januara.

Tada počinje sa polaganjem manji broj prvih dana, svakog narednog dana sve veći broj. Čim je matica počela sa polaganjem jaja počela je da se povećava i potrošnja hrane, energetske i proteinske.

Teorijski gledano, potrošnju hrane nije teško predvideti, ako se zna da jedna pčela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2 miligrama hrane, pa i manje. Ako društvo ima dvadeset hiljada jedinki, to znači da je dnevna potrošnja oko 40 grama, ili oko 1,2 kilograma mesečno.

S obzirom da broj pčela varira, do početka februara biće  potrošeno oko 4 kilograma hrane. U košnicama savesnog pčelara, koji nije krajem leta iscedio sav med koje su one unele, zalihe će sigurno biti dovoljne do prvih unosa, pa i ostaće za kasnije u slučaju da nam šljiva ne zamedi.

S druge strane, ne treba smetnuti s uma da je ova prililčno velika količina  hrane i odličan utopljavajući materijal, posebno u uslovima sa ćudljivim zimama. Sada sa januarskim leglom biva povećana , a mi nesigurni o količini i rasporedu iste. Poželjno bi bilo da temperature u januaru i februaru budu niže da ne bi došlo do naglog zaležanja i razvoja . U slučaju toplijih dana u januaru i povećanje zaležanja, posledica može da se javi u varljivi mart kod zahlađenja.

U martu pčelinja zajednica se vraća u klube pri čemu mali broj pčela nije u mogućnosti da pokrije svu količinu legla. Zbog nepokrivenosti takvo leglo obično strada. I umesto da taj rani razvoj bude pozitivan po pčelinju zajednicu taj rani razvitak postaje koban. Pčele su potrošile nepotrebno veću kolićinu hrane, a i došlo je do trošenja pčela, jer kod prvog toplog dana pčela će izbacivati zahlađene larve koje su uginule. U slušaju pojave takvog toplijeg vremena svi oni koji koriste utopljavajući materijal za košnice ( koji se koristi bespotrebno i samo šteti pčeli) treba da sklone i omoguće približno izjednačavanje temperature. Ko ne upotrebljava utopljavajući material, takođe i oni koji ga koriste a izvadili su ga, treba da otvore pri dnu ili otvore na letima otvore maksimalno.

Potrebno je  stavi po jedan ram sa zatvorenim medom iznad ramova pološke,  da bi pčele imale rezervu i koji bi služio za povećanje količine meda i sigurnosti u januaru.To uraditi po toplom danu što brže bez zavirivanja unutar pčelinje zajednice.U slučaju da se nema ram sa medom poželjno je staviti  pogaču iznad pčelinjeg klubeta da bi se osiguralo sigurno prezimljavanje. U januaru izvršiti proveru pčelinje zajednice. Ove provere vršimo posmatrajući pčelinju zajednicu spolja nikako otvarajući i uznemiravati pčelu. Uzeti sa slušnog aparata za merenje pritiska slušalice sa crevom i crevo staviti kroz otvor leta a slušalice na uši, tada kucnemo u zid košnice i ako se čuje brujanje 3, 4 ,5 sekunde, a zatim prestane, to je znak da matica ima i da pčelinja zajednica ima dovoljno hrane.

Ako se u košnicu čuje stalno brujanje kao šuštanje suvog lišća i kod kucanja poveća i ne prestaje to je dokaz da u pčelinjoj zajednici nešto nije u redu i da je potrebna pčelareva intervencija. da se utvrdi da li je zajednica bez matice ili hrane. Poželjno je zbog pčelara koji stavljaju češljeve na otvore iste otvoriti i nekim tankim prutem izbaciti uginulu pčelu sa otvora ako je ima i osloboditi prolaz pčeli. Kada je topao dan u januaru i ako pčela brzo izleće i uleće u košnicu to je znak da je sa pčelinjom zajednicom sve u redu i da će ista sačekati u punoj snazi proleće. Ako se još dogodi da ima maslačka pa unose polen to je dokaz da je sve u najboljem redu.