Pregled pčela u martu

Ilustracija: pčele, foto: Marija Vitez
Ilustracija: pčele, foto: Marija Vitez

U martu pčelinje društvo prolazi kroz jedan od kritičnih perioda razvoja jer:

 

  • u pčelinjem gnezdu već ima dosta legla, iz dana u dan biće ga sve više, a temperaturu mu treba održavati na konstantnom nivou bez obzira na vremenske promene u martu;
  • se vrši zamena pčela novim, a u jednom periodu zimskih pčela je sve manje, dok se letnje još uvek nisu izlegle u dovoljnom broju, što stvara kritičnu situaciju koju uspešno prebrođuju samo jake zajednice;
  • već od kraja marta matica počinje da polaže jaja za pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, te je vrlo važno da ih je što više.

Čišćenjem podnjača i ulica od uginulih pčela činimo zajednicama veliku uslugu, kako ne bi trošile svoje vreme i nepotrebno se iscrpljivale na ovom poslu. Delimično blokiranje ulaza u košnicu mrtvim pčelama sprečava razmenu vazduha sa okolinom i povećava se vlaga u košnicama.
Bez vode se ne može odvijati život bilo kog bića, pa i pčela. Zato treba usmeriti pčele ka pojilima koja treba da se nalaze u neposrednoj blizini pčelinjaka, kako na neadekvatnim prirodnim pojilima ne bi nepotrebno gubili pčele zbog veoma promenljivih temperaturnih prilika u ovo doba godine. Pojilo treba postaviti već tokom prvih sunčanih dana i aktivirati ga. Kako? Voda se zagreje na 35–40 °C, i doda joj se med sa jačim mirisom (lipa, livada, suncokret). Sve se dobro izmeša i sipa direktno u pojilo, po njegovim ivicama, ne više od 500 g da ne bi došlo do hlađenja. Na jedan litar vode sipa se 300–350 g meda. Treba neko vreme biti na pčelinjaku tokom prvog dana i ovu tečnost dodavati ako nestane. Ako bi nestala, uloženi trud bio bi uzaludan. Sa nekoliko litara ovog rastvora pčele će biti „istrenirane“ i upućene ka izvorištu čiste vode tokom celog leta.
Dve poslednje radnje koje sam naveo smanjuju utrošak hrane u košnici.
Vlaga je veliki neprijatelj pčela i treba se njenog prisustva preventivno osloboditi, pre nego se i pojavi. Ako je ventilacija košnice slaba, utopljavajući materijal loš, svi otvori zaptiveni, matica će ubrzano polagati jaja, povećavaće se temperatura u košnici, a ako još prokišnjava krov ili zidovi nastavaka na košnici, eto velikog problema.

Utopljavajući materijal se inače i ne treba da stavljaz na košnicu pre polovine februara. Do tada se preko zbega nalazi samo karton, zbog promaje. Za namensko prolećno utopljavanje se koriste samo listovi dnevnih novina. Materijal se stavlja iznad zbega, nikako na satonoše. Ovakvo utopljavanje ima dve funkcije. Stabilizuje se mikroklima u košnici tokom nestabilni prolećnih dana i upija se višak vlage u papir. Novine treba povremeno kontrolisati i zamenjivati ih suvim.

Biću zadovoljan ako sam početnicima bar malo osvežio znanja o radu na pčelinjaku tokom marta. Neka vaše kante ove godine budu pune meda i da ih što pre i ispraznite (prodate med).

Povezano

Ilustracija: Selidba, foto: Tatjana Mrdak

Seoba pčela

Savremeno pčelarstvo, okrenuto ekonomičnosti i produktivnosti se ne može ni zamisliti bez seobe pčela na

Opširnije »

Iz ove kategorije