Svaki pčelar će vam reći da je za zdravlje društva ključna ventilacija u košnicama. U slučaju loše ventilacije u košnicama se javlja plesan koji može dovesti do ozbiljnih bolesti društva. Da bi se izbegla pojava gljivičnih oboljenja iskusni pčelari savetuju da se košnice postave na suvom i sunčanom mestu gde nije prisutan hladan i vlažan vazduh. O vlažnosti košnice posebno treba voditi računa tokom zime i kišnih dana kako se vlaga ne bi zadržavala na saću.

U slučaju velike vlage u košnicama može doći do razvoja buđi koja prouzrokuje ozbiljne bolesti pčelinje zajednice. Jedna od njih je i krečno leglo. U pitanju je gljivično oboljenje koje dovodi do uginuća trutovskog, a u slučaju jače infekcije i radiličkog legla.

Najčešće se javlja u rano proleće u hladnim i vlažnim uslovima

u periodu od aprila do avgusta, jer sporama ne smeta ni toplo letnje vreme. Uzrok bolesti je gljivica Ascosphera apis, spore su loptaste i izuzetno otporne na dezinfekciju. Na infekciju su najosetljivije larve starosti tri do četiri dana. Razvoju zaraze pogoduju uslovi koji dovode do pojave prehlađenog legla, koje je osetljivije i bliže zidovima košnice gde se inače najčešće i nalaze trutovske larve.  Verovali ili ne mumificirana larva ostaje zarazna  više od 15 godina.

Kako u udžbeniku „Bolesti pčela“ pišu dr Nada Plavša i dr Ivan Pavlović.

rasprostranjenost ove bolesti zabeležena je širom sveta. Zaraza se prenosi putem hrane, vode, preko površine tela zaražene pčele ili kroz pokrov. U širenju infekcije udeo imaju i pčelari unošenjem zaraženih trutovskih legala u zdrava društva ili hranom koja sadrži spore. Infekcija može zahvatiti leglo u svim stadijumima, a mumificirane larve mogu izbiti na spoljnu stranu voštanog poklopca. Kada se okvir sa saćem protrese, može se čuti zveckanje mumificiranih larvi u poklopljenim ćelijama. Zahvaljujući prirodnom nagonu pčela za higijensko ponašanje, pčele čistačice izbacuju uginule larve van košnice, pa se larve mogu naći u velikom broju na podnjači ili ispred košnice.

Simptomi krečnog legla vide se u izgledu inficiranih larvi koje u početku imaju bledožućkastu boju. Telo larve je prvo meko i glatko promenljivog oblika, a kasnije postaje hrapavo, krto i lomljivo. Oko njih se stvara beli micelijum koji na kraju ispuni celu ćeliju, pa ostaje slobodna samo glava koja ima izgled dugmeta. U starijem procesu larve se mumificiraju kao da su prekrivene krečom, po čemu je ova bolest i dobila ime. U početnom stadijumu bolesti krečno leglo podseća na mnogo opasniju bolest poznatu pod imenom kameno leglo, jer se spore ne razlikuju puno sve dok ne dođe do dok se na površini uginulog legla ne stvore rasplodna tela – spore buđi, pa krečno leglo dobija smeđesivu boju dok je kameno leglo najčešće žutozeleno.

U slučaju sumnje na ovu bolest, pčelar bi trebalo da isečak inficiranog saća odnese na laboratorijsku analizu koja je se vrši mikroskopskim pregledom leševa mumificiranih larvi. Za laboratorijski pregled se uzima ram saća sa mumificiranim larvama veličine 10 puta 10 santimetara, stavlja u papirnu kesu i nosi u laboratoriju na analizu. Nakon dijagnostikovanja bolesti, ukoliko je u početnoj fazi dovoljno je da se ramovi sa bolesnim leglom iznesu a pčelinja zajednica dovede u dobro zdravstveno stanje. U težim slučajevima infekcije potrebno je zameniti maticu i pčele preneti u novu košnicu. Da bi se infekcija u potpunosti uklonila potrebno je temeljno čišćenje košnice uz dezinfekciju let lampom, dok se saće sa bolesnim leglom spaljuje kao i svi ostaci iz zaražene košnice. Dobra vest je da krečno leglo izaziva blaže posledice po pčelinje društvo, te se može zaustaviti i sprečiti propast celog društva.

Imajući u vidu gubitke koju ova bolest može da nanese, neophodno je sprovoditi preventivne mere i redovno kontrolisati saće kako bi se bolest na vreme otkrila, dijagnostikovala i započelo se sa lečenjem. Bolest krečnog legla najčešće se otkriva prilikom rutinskog pregleda pčelinjeg saća sa leglom na prisustvo drugih bolesti. Najbolja preventiva, kako savetuju iskusni pčelari, je redovno sprovođenje potpune zdravstvene zaštite pčela, jer i druge bolesti utiče na češću pojavu gljivičnih oboljenja. Osim toga treba obratiti pažnju i na zemlju oko košnice, jer mrtve larve pčele izbacuju napolje. Naime, istraživanja su pokazala da spore plesni mogu dugo da opstanu u zemljištu, odakle se preko hrane i vode inficiraju nove larve pčela.

Med iz pčelinjeg društva u kojem je dijagnostikovana bolest krečnog legla ne treba koristiti za prihranjivanje pčela, jer se bolest na taj način širi. Smatra se da se spore mogu širiti i preko matice i putem grabeži, ali i preko inficiranog pčelarskog pribora, ramova sa saćem zato je neophodno pribor dezinfikovati pre upotrebe na svakoj košnici.