Ukoliko tokom prethodnog perioda nije izvršeno đubrenje voćnjaka to treba izvršiti u narednom periodu (do kraja maja meseca). U ovom periodu to je pre svega zemljišno prihranjivanje azotnim đubrivima, dok će količine zavisiti od stanja u svakom zasadu, vodeći računa pri tom o prošlogodišnjem rodu, vitalnosti i bujnosti samih biljaka i stanju zemljišne plodnosti. Azot je značajan za vegetativni porast, ali i obrazovanje generativnih organa.
Đubrenje većim količinama će povećati bujnost i negativno se odraziti na rodnost, dok nedovoljno azota prouzrokuje slab porast letorasta i slabije obrazovanje cvetnih pupoljaka. Najsigurniji način je „poznavanje“ svog zemljišta tj. analiza u laboratoriji (za registrovana polj.gazdinstva besplatnu analizu rade nadležne poljoprivredne stručne službe za svaki okrug). Na kiselim zemljištima kakva provlađuju u Borskom okrugu izbegavati fiziološki kisela đubriva koja bi povećavala kiselost istih (UREA – 46% N, amonijum sulfat – 21% N) već koristi KAN (27% N). Unošenje đubriva može ručno ispod krune tako da razbacano đubrivo bude u projekciji krune ili do 50-ak cm šire ali ovo je izvodljivo na malim površinama (okućnicama), dok na većim površinama đubrivo rasturati duž reda.
Treba obaviti i plitku međurednu obradu zemljišta kojom se postiže održavanje zemljišta u rastresitom stanju, uništavanje korova i ujedno inkorporacija u zemljište primenjenog đubriva. Unos fosfora i kalijuma vršiti pretežno u jesen (preko zemljišta), a u ovom periodu mogu se dodavati putem folijarne prihrane ili putem fertigacije. Za detaljnije informacije koje formulacije đubriva koristiti u svom zasadu u zavisnosti od gajene kulture, vremenskog perioda primene i stanja zemljišne plodnosti, obratiti se svojim savetodavcima u okviru Poljoprivredne savetodavne i stručne službe, kako bi zajedno pronašli najbolje rešenje za vašu proizvodnju.
