„Od žena na selu i u ruralnim područjima, najčešće se očekuje da budu stub porodice, osoba koja održava domaćinstvo, ali i koja doprinosi opstanku domaćinstva kroz obavljanje aktivnosti u poljoprivredi. Takav položaj ne nudi mnogo prostora ženama na selu da „probude“ sopstvene težnje o radu za koji će biti plaćene, o ravnopravnom odlučivanju o sredstvima u domaćinstvu i učestvovanju u donošenju odluka pri upravljanju domaćinstvom, kaže nam Emina Stefanović iz Svrljiga i  dodaje:

Kako nas je zadesila korona, nema sajmova, nema događaja, došla sam na ideju da se bavim cvećarstvom. Pošto smo kupili kuću sa dvorištem, sada imam više prostora, jer u stanu je to bilo neizvodljivo. Počela sam iz hobija, ali sada polako idem ka biznisu. Na početku su to bili kaktusi, sukulenti, sobno cveće, aranžmani. Sada Emina u svom vrtu nema šta nema, od najlepših cvetova do rasada.

Emina cveće gaji na otvorenom, a  ima  i  jedan  plastenik.

„Proizvodnja i gajenje cveća u plastenicima odvija se tokom cele godine, a na prelasku iz letnje u jesenju sezonu javljaju se, za mnoge uzgajivače, najobimniji i najlepši poslovi. Kada prođe prodaja letnjeg sezonskog cveća, počinju radovi oko novih sadnica, plastenici se pune rasadom koji se uzgaja za prolećne praznike i letnju sezonu, a jedan od najvažnijih i najodgovornijih poslova je održavanje temperature u plastenicima tokom zime, ističe Emina.

Cveće je nekad bilo preskupo, isključivo luksuz za povlašćene. I danas je izazov za prosečan džep, ali je dostupno. Glavni kupci su cvećare, pa agencije za planiranje i organizovanje venčanja i različitih ceremonija.

„Mi uvek naše mušterije savetujemo u vezi sa cvećem koje su kupili. Nekako ovde ljudi kupuju tradicionalne vrste, kao što su to petunije, begonije, muškatle. A u želji da im muškatla poraste i još više se razvije, oni je odmah puno zalivaju, te se ona uguši. Znači, umereno zalivanje i kasnije umerena prihrana, ne treba ni u čemu preterivati. Nama je takođe cilj da cveće koje kupe kod nas opstane i da svi budu zadovoljni, ističe Emina, dodaje:

Kvalitet sadnica zavisi od elemenata proizvodnje, vremena sadnje, đubriva, zaštite i zalivanja, kao i od blagovremenog vađenja, pravilnog kalemljenja i trapljenja. Zato cvećari stalno moraju da proučavaju literaturu i unapređuju znanje kako bi biljke bile adekvatno negovane. Prosečna cena ruža kreće se oko 2,5 EUR po komadu, što na površini od 10 ari donosi prihod od 12.000 EUR. Prema nekim računicama, cvećarstvo na malim površinama je isplativije od povrtarstva, a tome doprinosi i činjenica da je prodaja cveća – saksijskog, sobnog, rezanog, aktuelna tokom cele godine.

,,Nije ovaj posao ni malo lak. Puno vrsta biljaka imamo, a svaka zahteva neke svoje parametre vode, prihrane itd. Veći broj vsrta prosto zahteva i samo tržište. Ovde morate biti prisutni 24 h tokom čitave godine, a naša prednost je to što su nam plastenici odmah iza kuće, a i to što ovo rade dve porodice, pa je uvek neko dostupan.” – priča nam Emina za kraj.