U našoj zemlji proizvodnja pačjeg mesa je slična guščijem – oko 250 g po stanovniku godišnje. Mi jednostavno nemamo naviku da jedemo meso ovih životinja kao, recimo, Kinezi i ostali narodi Azije, kojima je meso patke na prvom mestu, a tek onda kokošje.
Pod intenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka u kontrolisanom ambijentu (zoohigijensko-veterinarskim uslovima), što znači da se pačići za vreme tova nalaze u zatvorenim objektima. Ovaj način daje najveću sigurnost u tovu i najbolje proizvodne rezultate.
Poluintenzivan tov je tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanim uslovima, u objektima koji imaju i ispuste. Ispusti omogućavaju da se utovi što veći broj pataka na istoj površini zatvorenog prostora. Tov je praćen sa većim rizikom.
Priprema objekta
Pod ekstenzivnim tovom podrazumeva se tov pataka do starosti od 21 dana u kontrolisanom ambijentu, a zatim se odnose pod nadstrešnice. Ovaj tov je praćen sa najvećim rizikom i uginućem.
Objekat u koji se useljavaju pačići mora biti prethodno pripremljen i očišćen. Kada se objekat osuši spreman je za unošenje prostirke i krugova za prihvat pačića. Posle unošenja krugova u objekat se rasprostire prostirka debljine 5 do 8 cm. Samo čista i suva prostirka, bez plesni, može se koristiti za pačiće. Zatim se unose hranilice i pojilice. Posle unošenja opreme objekat se zatvara, a otvara se 24 sata pre pristizanja pačića. Pre pristizanja pačića uključuju se grejalice 12 do 24 sata, da bi u objektu bila željena temperatura za prijem. Krugovi – boksevi za prijem pačića se postavljaju da bi se pačići prvih nekoliko dana držali u blizini grejalice, hranilice, pojilice i da svojom visinom zaštite pačiće od promaje. Izrađuju se od različitog materijala i različitih su dimenzija. Najkvalitetniji su izrađeni od plastične mase. Optimalna je grupa 500 jednodnevnih pačića za prijem. Optimalna naseljenost je 0,10 m² podnog prostora po pačetu. Za prihvatanje 500 komada pačića treba obezbediti boks prečnika od 2,5 do 3 m.
Kod prihvatanja jednodnevnih pačića temperatura na podu ispod grejalice treba da bude 34 do 36 ˚C, a temperatura u objektu van grejalica od 24 do 26°C. Nakon prijema pačića, svakog narednog dana treba smanjivati temperaturu grejalice za 1°C, dok se temperatura grejalice ne izjednači sa sobnom temperaturom od 18 do 20°C, a to će se dostići nakon 14 dana, u zavisnosti od drugih faktora. Veoma je važno kontrolisati temperaturu u objektu i na podu ispod grejalice, ali najbolji pokazatelj ispravnosti i kvaliteta grejanja je ponašanje pačića.
Pojilice i ishrana
Pojilice mogu biti priručne ili automatske i ravnomerno su raspoređene u krugove. Jedna pojilica je dovoljna za napajanje do 100 pačića. Mora se svakodnevno vršiti pranje pojilica do završetka prve faze odgoja. Kada se uklone krugovi, tada se postavljaju automatske pojilice, na rampe za napajanje, koje su za to izrađene i tu ostaju do završetka prve faze odgoja. Nikada se ne sme dozvoliti pristup hrani pačićima, ako nema u objektu vode.
U prvoj fazi odgoja od 0 do 21 dana starosti, pačići se isključivo hrane starterom (poželjno je davati peletiranu hranu). Prilikom prijema jednodnevnih pačića, hrana mora biti odmah u krugovima. Najčešće se koriste hranilice u obliku tacne i cevaste hranilice. Nakon 15 dana starosti, postojeće hranilice mogu se zameniti onima u obliku valova. Jedna hranilica u obliku valova, dužine od 2 m sa prilazom hrani sa jedne i druge strane, obezbeđuje ishranu za 500 komada pataka do završetka tova.
Osvetljenje
Da bi pačići mogli konzumirati dovoljnu količinu hrane za svoj porast, mora im se obezbediti svetlo i to u prva tri dana starosti 24 sata, a nakon trećeg dana pa do kraja tova 23 sata. Prekid svetla od 1 sata obavlja se isključivo radi privikavanja pačića na mrak u slučaju nestanka struje, jer u protivnom, kod nestanka svetla dolazi do velike uznemirenosti pačića, grupisanja i ugušenja.
Ventilacija
Kvalitetna ventilacija u objektu je izuzetno važan faktor u zdravstvenom stanju i prirastu pačića. Ako je loša, u objektu dolazi do povećane koncentracije amonijaka, što izaziva upalu očnog kapka i oštećenja disajnih puteva kod pačića. U tim slučajevima pačići se slabo ili nikako ne kreću, ne dolaze do hrane i vode, zakržljavaju i na kraju dolazi do uginuća.
Mortalitet
Pošto su pačići veoma živahni i otporni, u njihovom odgoju u optimalnim uslovima su veoma mala uginuća. Ako se desi da pačići uginu, leševe treba odmah iznositi iz objekta i neškodljivo ukloniti. U slučaju kada se pojavi veliki broj uginuća, mora se ispitati njegov uzrok.
