Za smanjenje zakorovljenosti lucerišta vrlo su va ne preventivne mere. Biraju se parcele bez višegodišnjih korova, dok za setvu treba koristiti deklarisano seme bez semena viline kosice (Cuscuta spp.). U usevu lucerke postoje određene specifičnosti kada se radi o sastavu korovske zajednice koja se u njemu pojavljuje, a dinamika porasta korova zavisi od kosidbe. Do prvog otkosa najčešće su prisutni zimski i ranoprolećni korovi, dok kasnije preovlađuju kasnoprolećni korovi ito kako jednogodišnji, tako i višegodišnji.

Zbog višegodišnjeg iskorišćavanja lucerke vrlo je važno da pri zasnivanju lucerišta biljke nesmetano rastu, da korovi ne usporavaju ukorenjavanje i ne prorede usev.

Herbicidi se u lucerištu primenjuju nakon nicanja lucerke i korova. Ako se primenjuju pre setve i nicanja, herbicidi imaju fitotoksičan uticaj na lucerku, što se ogleda na usporen rast biljaka.

Vilina kosica se suzbija fizičkim i hemijskim merama zaštite. Posle prvog otkosa primenjuje se herbicid propizamid koji je selektivan i nije fitotoksičan za lucerku. Ostali herbicidi (dikvat – dibromid) uništavaju i lucerku i njima se tretiraju samo delovi na kojima je prisutna vilina kosica. U oazama, vilina kosica može da se uništi plamenom i zaoravanjem spaljene površine.

Najveća oštećenja nanose lucerkina buba i naročito lucerkina pipa, što može da umanji prinos i za 30 – 50 %. Efikasna mera suzbijanja ovih insekata je ranija kosidba kojom se sprečava njihova masovna pojava. Najznačajnije štetočine podzemnih organa lucerke su
poljska voluharica i larva lucerkine pipe koja nanosi veća oštećenja nego imago. Pošto odrasle jedinke lucerkine pipe ne lete, efikasna mera kojom se ograničava njihovo kretanje je kopanje zaštitnih kanala oko razoranih lucerišta, u koje se stavljaju odgovarajući insekticidi. Smanjenju brojnosti štetočina doprinosi i prostorna izolacija, što podrazumeva udaljenost od najmanje 1.5 km od razoranih lucerišta.