Kada se dinje gaje na otvorenom, vrlo efikasnim se pokazalo uzgajanje na crnoj foliji. Malčiranje ili zastiranje zemljišta prozračnim plastičnim folijama ima dosta pozitivnih efekata u ranoj proizvodnji. Ispod folije temperatura je viša za 2 do 5 stepeni, što povoljno utiče na rast biljaka. Folije se rastežu duž zasejanih redova i zagrću sa strane sitnom zemljom. Na foliji se otvaraju rupe prečnika od 8 do 10 cm i u te otvore se rasađuje rasad.
Da biste podstakli formiranje bočnih izdanaka sa ženskim cvetovima, trebalo bi da prelomite vrh vreže posle četvrtog lista. Optimalno vreme za berbu kod dinja vidi se po kružnim napuklinama oko peteljke. Plod se lako odvaja od vreže, ali trebalo bi ga pojesti u roku od nekoliko dana. Ukoliko se plod odvoji od peteljke, otpadne ili se odseče dok su napukline još polukružnog oblika, ostavite ga još oko dve nedelje u hladnoj i vlažnoj prostoriji (optimalno je 10-12°C) i on neće izgubiti ukus u tom periodu. Dinje se, kao i krastavci, uzgajaju iz semena od aprila do kraja maja u saksijicama na prozorskoj dasci (temperatura potrebna za klijanje najmanje 22°C). Tri do šest nedelja kasnije biljčice formiraju dva-tri lista i mogu da se presade u toplu leju ili rasadnik. Zdrav rasad kupljen kod baštovana sme da se iznese na otvoreno tek od početka maja.
Kada je u pitanju rastojanje između biljaka, najbolje je da za dinje niskog rasta ono bude najmanje 60 cm, a za krupne sorte 80-100 cm. Dodatni savet je da pre sadnje u leju dodajte zreo kompost. Biljke koje su formirale svoj koren ogrnite zemljom bogatom humusom do visine od 20 cm..
Iz svega se lako zaključuje da dinja nije posebno komplikovana za gajenje tako da ukoliko imate odgovarajućih uslova slobodno je posadite. Doduše leto je kasno ali do sledećeg proleća imaćete dovoljno vremena da razmislite o takvom potezu. Sve bašte i okućnice pružaju idealno mesto za amaterski način gajenja dinje jer nje doduše i ima u svakoj bašti. Prethodno dobro pripremite zemljište, usitnite ga i nađubrite. Najbolje je da se u jesen odabrana parcelica izrilja a potom da se usitni i dobro pođubri pre rasađivanja. Ukoliko imate kompost on daje odlične rezultate i najbolji je upravo za parcelice koje su manje. Profesionalna proizvodnja na većim parcelama od nekoliko hektara zahteva poseban način đubrenja kako stajskim tako i ostalim hranivima.
I za kraj evo jedne zanimljivosti koje se tiču astronomske cene koju je dinja uspela da postigne.
Par dinja sorte Jubari prodato je na aukciji u Japanu za 1,6 miliona jena (15.730 dolara),u maju ove godine, što je jedna od najviših suma koja ikada data za ovo povrće..
Dinje sočnog, narandžastog mesa, teške 3,7 kilograma, kupio je lokalni prodavac tokom prvog dana redovne godišnje licitacije u gradu Saporo, na ostrvu Hokaido, na severu Japana.
Rekord, ipak, nije oboren. Drže ga dve dinje iste sorte za koje je 2008. anonimni kupac platio 2,5 miliona jena. U zemlji u kojoj jedna jabuka može da premaši cenu od pet dolara, a korpica sa 20 trešanja čak 100 dolara, kupci su naviknuti na visoke cene voća.
Jubari dinje se smatraju statusnim simbolom u Japanu, poput dobrog vina. Mnogi kupci ih daruju prijateljima i kolegama.
Najbolji plodovi imaju savršen okrugao izgled i glatku koru sa ujednačenom šarom.
Eto možda ideje da naše dinje plasiramo u Japan.
