Završena je pčelarska sezona,šta raditi sada?

Ilustracija: Prirema za zimu, foto: Slobodan Jevtić
Ilustracija: Prirema za zimu, foto: Slobodan Jevtić

Završena je pčelarska sezona, med se vadi, zaradi se nešto para, da bi se makar malo pokrili troškovi koji nisu mali, a godina nepredvidljiva sa veoma lošim prinosima. Sada kada bi mogli odložiti negde naš pčelinjak,  na neko zaštićeno mesto gde će zimovati, i dočekati proleće, kada priroda ponovo počne davati nektar. Nažalost to je nemoguće. Avgust i septembar jeste kraj, ali i početak nove pčelarske sezone. Kako pčele pripremimo u ove oskudne mesece takve zajednice čemo imati naredne godine. Kako osigurati nastavak vrste? Šta hoću ovim da kažem? Da bi pčelinja zajednjica nakon završetka pčelarske sezone i dalje mogla nesmetano da živi, potrebno joj je obezbediti optimalne uslove za bezbedno zimovanje, ali i brzi prolečni razvitak. Šta se pod time podrazumeva? Većina pčelara će se složiti da matica od polovine jula do polovine oktobra zaleže tzv. zimsku pčelu,koja ce kasnije, formirajući masno tkivo,nesmetano prezimeti zimu, ali normalno početi razvijati u mesecu februaru i martu sledeće godine. Da bi matica zalegala zimske pčele u što većem broju,odnosno produžila svoju vrstu, potrebno je nečim stimulisati njeno zaleganje, jer poznato je da avgust, septembar i oktobar nisu meseci sa nekom velikom nektarskom pašom. Trebamo vršiti stimulaciju na zaleganje a ujedno i napripremu hrane (dopunu) za zimu. Svako sada ima prava na odabir da li ce vršiti stimulaciju šećernim sirupom ili medom. Ja sam uzeo da napišem ove redove jer sam jedan od onih koji to radili ranije medom,a šećer nisam upotrebljavao u pcelarstvo. Svoje zajednice prihranjujem tako što u zbeg dodam ram sa medom, koji je ostao neizvrcan iz predhodne paše. Dakle,umesto što bi u hranilicu sipao šecerni sirup, ja ram meda stavljam u zbeg,takva stimulativna prihrana po meni je najbolja i najzdravija po pčelu. To vreme je prošlo i sada se morati raditi dohrana šećernim sirupom i pogačama Sa stimulativnom prihranom počinjem polovinom avgusta i završavam polovinom septembra, sa stavljanjem ramova u zbeg.  Ramovi se kasnije kao takvi pretapaju da bi se dobio čist vosak, i ujedno vršila zamena ubacivanjem novih satnih osnova,kada počne cvetanje voća, i steknu se uslovi za to. Kada se završilo sa stimulativnom prihranom, nema odmora došlo je vreme za zazimljavanje pčela. Evo kako ja to radim ne mogu reći da to ima veze sa mojim načinom rada sa prihranom medom, ali neka to bude jedan zaokruženi način pčelarenja. Moje pčele zazimljujem tako što ispod plodišnog dela stavljam polumedišta –medišta sa praznim satovima. Tada sam dobio da mi je plodišni deo podignut iznad podnjače. U ovom slučaju ne moram imati posebne prostorije za čuvanje ramova, tako da ovaj postupak imaće dosta uticaja na brži prolećni razvoj.

Ilustracija: priprema za zimu, foto: Slobodan Jevtić
Ilustracija: priprema za zimu, foto: Slobodan Jevtić

Kad stigne februar, opet treba početi sa stimulacijom. Sada je ono glavno, a to je šećernim sirupom nemoguće,jer je februar  varljiv, dolazi do naglih vremenskih promena. Ram pun meda preko satonoša eto energetske hrane za zdravu pčelu. Taj ram se može čak izvaditi i iz košnice jer stoji poslednji 10 ili 9 i pcela ne doseže do njega. Pčela će uzimati taj med i puniti ramove iznad legla. Imače hrane u izobilju, a matica nesmetano zalegati. Isti ram kada se izvadi iz košnice može na pretapanje. Čekamo i pratimo pčele sve brojnije, pune plodište i dolazi do maksimuma. Kreće da cveta šljiva. Vadimo polumedište (medište), plodište spustamo na svoju podnjaču, a polimedište ( medište) stavljamo preko plodišta. Sada biramo da li ćemo staviti matičnu rešetku ili ćemo, u medište ići sa razredenim ramovima bez rešetke, na nama je da odaberemo. Ovakav način je izuzetan brz razvoj, jake zajednice, rezultati se vide odmah kod cvetanja voćke ,zajednice jake izvlače satne osnove u plodištu i spremne sa nestrpljenjem dočekuju bagremovu pašu. Ovde ni jednom recju nije napisan koji je sistem košnice jer važi za sve sisteme koje idu u visinu. Ovo sve važi za područja gde nema medljike, tamo gde je ima sistem rada je drugačiji i sastoji se u vađenju polovine meda od medljike iz plodišta,  jer je nepogodna za zimovanje pčela, i dodaje se šećerni sirup količina koliko imamo i medljike u plodište. Kod stimulacije šećerom potrudite se da u taj rastvor stavite i nešto prirodnog meda, vide će se razlika, (čuvajte svoje pčele od bolesti davanjem što manje šećera).

 

Povezano

Iz ove kategorije