Kupina je višegodišnja biljka iz porodice ruža. U mnogim zemljama dugo smatrala za korov, posebno zbog oštrih bodlji na granama i lišću, pa berba ovog voća nije ni malo laka. U narodnoj medicini kupina se koristi kao lek, a osim ploda lekovit je koren i lišće. Zanimljivo je da, za razliku od drugog voća, na grmu kupine istovremeno na metli postoji plod u svim fazama razvoja – od cveta do zelenog i potpuno zrelog ploda.

Iako liči na svoj ružičastog rođaka malinu, kupina je ipak potpuno drugačija ne samo po boji i izgledu. Za razliku od maline čiji torus (cvetna loža ili stabljika) ostaje na biljci tokom branja pa je plod iznutra šupalj, kod kupine torus ostaje u plodu. Kupina raste širom sveta, a verovali ili ne postoji čak 375 vrsta koje se zbog svojih nutritivnih vrednosti i blagodeti po ljudski organizam sve češće gaje u voćnjacima.

U poređenju sa malinom, kupina je daleko zdravija zbog bogastva vitamina, minerala dok semenke kupine sadrže izuzetno važne prirodne masnoće kojih u drugom voću ili nema ili ga ima vrlo malo.  Kupina ima svega 48 kalorija u 100 grama i osam grama vlakana što je trećina preporučene dnevne doze potrebne čovekovom organizmu. Za njihovu tamnoljubičastu, odnosno gotovo crnu boju ploda, zaslužan je antocijan koji stavlja kupine na vrh hrane bogate polifenolima. U pitanju su mikronutrijenti izuzetno važni za ljudsko zdravlje koji se dobijaju konzumiranjem određenih biljnih vrsta.

Vlakna, kojih ima dosta u kupinama, utiču na poboljšanje varenja, snižavaju holesterol, jednom rečju kupine su prirodni probiotik što znači da hrane dobre baterije u našim crevima, podstičući time i radi imunog sistema. Kupine obiluju vitaminom C, čak dva puta više nego borovnice, i samo jedna porcija ovog voća zadovoljiće polovinu dnevnih potreba za ovim vitaminom u organizmu. Kako su pokazale brojne studije kupine povoljno utiču na kardiovaskularni sistem, zdravlje srca i jetre, ali i apsorpciju gvožđa u organizmu, pa se preporučuju kod anemije.

Jedna šolja kupina u toku dana zadovoljava skoro trećinu dnevnih potreba za vitaminom K, koji je važan za pravilnu koagulaciju krvi i zdrave kosti. Ćelije koštanog tkiva ne mogu da se stvaraju bez vitamina K čiji deficit dovodi do povećanog rizika od preloma, a dugoročno i do osteoporoze.

Kupine su bogate i manganom koji je takođe utiče na zdravlje koštanog sistema, ali i na stvaranje kolagena bez kojeg nema zdravih zglobova i kože. Iako su slatke kupine imaju prilično nizak glikemijski indeks i svega 7 grama šećera po porciji. U kombinaciji sa visokim sadržajem vlakana ovo voće pomaže u regulisanju nivoa šećera i insulina u krvi, pa se preporučuje dijabetičarima.

Antioksidanti, kojima su kupine bogate sprečavaju zapaljenske procese u organizmu i utiču na način na koji neuroni komuniciraju. Zbog toga ovo voće usporava probleme sa pamćenjem i motorikom, kao i kognitivnim sposobnostima kod starijih ljudi. Kod kupina su zdrave čak i semenke, jer su bogate  omega-3 i omega-6 masnoćama, kao i proteinima, karotenoidima, kao i folnom kiselinom pa se kupine preporučuju trudnicama, jer sprečavaju defekt neuralne cevi embriona. Ovo voće u sebi sadrži i lutein koji je dobar za zaštitu očiju i kože od štetnosti ultraljubičastih zraka, pa je dobar saveznik u borbi protiv starenja.

Osim ploda kod kupine je lekovit koren i lišće koje se odvajkada koristilo u narodnoj medicini za lečenje brojnih bolesti. Prilikom vađenja korena biraju se delovi koji su dublje u zemlji, dobro se operu i odmah upotrebljavaju za pripremanje lekovitih preparata. Travari kažu da koren ne valja ga sušiti i čuvati, jer gubi lekovitost. Tinktura od korena kupine deluje protiv anemije i na površinsko zarastanje kože i sluzokože. U ovu svrhu može da posluži i čaj od lišća kupine, koji se koristi i kod bolova u grlu, ali i dijareje. Koren kupine skuvan u vinskom sirćetu leči upalu desni i stari je narodni lek protiv parodontoze, dok žene čaj od korena kupine koriste protiv neurednih menstruacija. Kupine je najbolje jesti u svežem stanju, ali se mogu koristiti i za pripremu slatkog, džemova, sokova, u proizvodnji bombona dok je kupinovo vino nadaleko poznat kao neprevaziđeni lek za malokrvnost i kao čuvar zdravog srca. Domaće kupinovo vino lako se pravi, pa vam poklanjamo recept.

KUPINOVO VINO

Potrebno: 5 kg kupina i 1,5 kg šećera.

Priprema: Kupine očišćenje od peteljki i oprane stavite u veću, dublju posudu, dobro izgnječite, dodajte šećer, promešajte, prekrijte gazom i ostavite  na hladno i tamno mesto. Posle sedam do 10 dana, šupljom kašikom, odstranite kom sa površine, vino procedite kroz gazu i vratite u posudu. Sedam dana kasnije procedite vino kroz gusto platno ili trostruku gazu, pretočite u litarske staklene flaše i povežite gazom (nikako ne stavljajte čep da boca ne bi pukla) i vino čuvati na hladnom mestu. Preporučljivo je da se dnevno popije 1 decilitar (nešto manje od pola obične čaše) ovog vina pre jela. Ako vam je vino jako, ovu dozu možete podeliti na nekoliko manjih, pa ih piti pre svakog obroka.