Destilacija je tehnološka operacija pomoću koje se komponente iz tečnih smeša delimično ili potpuno razdvajaju, na osnovu njihovih različitih napona para, odnosno tačaka ključanja, na jednoj istoj temperaturi. U tu svrhu, pri spravljanju rakija, u upotrebi su aparati za destilaciju, pečenje rakije, alambici. Zapremina ovih destilatora se obično kreće od 80 do 200 litara, a izrađeni
su od bakra iz više razloga. Pre svega, bakar je odličan provodnik toplote, otporan je na visoku kiselost komine i služi kao katalizator. S obzirom da se zagrevanje vrši direktno vatrom, sagorevanjem čvrstog goriva, najčešće drva, kako bi se sprečilo progorevanje potrebno je da dno kazana bude debljine 5 mm, a ne uobičejenih 2 mm. Ispod samog kazana je ložište, a iznad je poklopac (kapak), koji usmerava alkoholne pare u cev (lula), preko koje se vode do hladnjaka (tabarka). Tu se uz pomoć hlađenja vodom, pare kondenzuju.  To su aparati koji rade sa prekidima i u kojima se izvodi takozvana dvokratna destilacija. Jednostavna destilacija se postepenim isparavanjem tečnosti u destilacionom aparatu, uz permanentno odvođenje para na kondenzaciju. Pomoću ovako jednostavnog aparata za destilaciju, ne može se dobiti destilat odgovarajuće koncetracije etanola. Stoga se u cilju dodatnog koncentrisanja etanola, primenjuje ponovna destilacija(redestilacija) dobijenog destilata. Destilacija ovim destilatom je relativno spora, pa se zato sve češće uvode deflegmatori, za koncentrisanje etanola.

Deflegmacija predstavlja delimičnu kondenzaciju alkoholno-vodenih para u dodatnim uređajima aparata za destilaciju, koji se nazivaju deflegmatori. Iz aparata za destilaciju, pare odlaze u deflegmator, gde se hlađenjem vodom ili vazduhom, delimično kondenzuju. Ovom delimičnom kondenzacijom dolazi do razdeljivanja isparene mase na tečni i deo niže jačine, zvani refluks koja se kao topla sliva nazad u na ponovnu destilaciju, i deo para sa većom koncentracijom etanola koje nastavljaju usmerene u hladnjak, gde se potpuno kondenzuju i hlade.
Jedan od uslova za dobijanje destilata visokog kvaliteta je svakako održavanje i čišćenje aparata za destilaciju. Potrebno je znati da nakon destilacije voćnog kljuka, kazan i kapak treba isprati obilnom količinom čiste vode.

Na taj način se eliminišu sve nataložene materije masne i voštane prirode na zidovima kazana, na samom kapku kao i parovodnoj cevi pa čak i cevima hladnjaka. Kada je u pitanju temeljnije čišćenje aparat za destilaciju, treba znati da se ono obavezno vrši u sledećim slučajevima :U trenutku kada se završi sa destilacijom voćnog kljuka, komine grožđa ili voćnih vina, a želi se preći na prepicanje sirove meke rakije.

Kada se želi preći sa destilacije voćnog kljuka ili pak sirove meke rakije koja potiče od jedne vrste na one koje potiču od druge voćne vrste. Ili ako je sam aparat stajao duže nekorišćen  temeljno čišćenje aparata obavlje se tako što se aparat rastavi na delove i svaki pojedinačno opere. U tu svrhu mogu poslužiti čiste četke, rastvor sode ili neko drugo sredstvo za čišćenje uz obavezno ribanje. Nakon ribanja pristupa se obilnom ispiranju. Voda za ispiranje mora da bude kvaliteta vode za piće. Cevi hladnjaka, moguće je oprati tako što se otvor na izlazu iz hladnjaka zatvori i odozgo nalije rastvor sode. Ovaj rastvor ostaviti da odreaguje nekoliko sati te se pristupa temeljnom ispuranju. Nakon sastavljanja aparata posle čišćenja u kazan naliti vodu pa izvršiti jednu destilaciju. Ta para koja prolazi kroz kazan i ostale delove aparata oslobađa ih eventualno zaostalih stranih mirisa. Ukoliko će aparat stajati duže neupotrebljavan, kazan treba držati otvoren, kako bi se što bolje isušio, što ujedno važi i za ostale delove aparata.