Beli luk (allium sativum), se uzgaja kao letnji i jesenji, neko bi rekao proletnjak ili jesenjak ili ozimi i jari. Sve su to nazivi koji su se odomaćili u narodu. Kada će ga ko proizvoditi, zavisi pre svega od potreba, potražnje i cene.
Beli luk je povrtarska kultura, koja ima dosta dobrih osobina, od kojih je najpoznatije njegovo bogatstvo eteričnim uljima, pa zbog toga nalazi široku primenu u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
U ishrani se koriste sveži listovi i lukovice. Sveži listovi su bogati vitaminom C, dok lukovice imaju najširu primenu. One se mogu koristiti dok su mlade a najviše se kotiste u fiziološkoj zrelost kao sveže ili kao začin. Lukovice su različite krupnoće. Iz prolećne sadnje su sitnije dok lukovice iz jesenje sadnje su krupnije i aromatičnije. Sitnije lukovice imaju dosta sitnijih čenjeva dok krupnije manji broj krupnijih. Kod proletnjaka i jesenjaka spoljašnji čenjevi su krupniji.
Ilustracija: Beli luk, foto: Svetlana Kovačević
Za sadnju se koriste upravo krupniji čenjevi. Jesenja sadnja belog luka se obavlja od oktobra meseca. Zemljište treba da bude dobro pripremljeno. Kako mehanički, tako i da se unese dovoljna količina mineralnih hraniva.
Za proizvodnju koristiti mineralna hraniva sa odnosom azote, fosfora i kalijuma 1:2:3, na 1 ha do 100 kg hraniva u osnovnoj obradi. Beli luk ne podnosi kisela zemljišta pa se prihrana može raditi sa KAN-om u količini do 150 kg/ha. U plodoredu dolazi na drugo mesto, a na isto se vraća posle 5 godina.
Za sadnju je potrebno od 1000 do 1600 kg sada/ha ( zavisno od sorte). Sadnja se obavlja ručno ili mašinski. Za obe je bitno da se čenj posadi na 4-5 cm dubine, sa petom na dole a vrhom na gore radi kvalitetnijeg nicanja. Kontra zasađen čenj ima problema prilikom nicanja i zaostaje u razvoju. Sadnja se obavlja u redove ili trake.
Razmak između redova treba da bude do 30 cm, a u redu 10-12 cm. Može i u trorede ili šestorede trake . Bitno je da između redova bude minimum 20-30 cm. Ukoliko nakon sadnje nema dovoljno padavina, poželjno je obaviti zalivanje. Norme su od 20 do 30 mm, zavisno od tipa zemljišta.
U proleće se prihranjuje sa KAN-om u količini od 150 kg/ha u fazi 3 lista. Vegetacija se prati u cilju zaštite od bolesti i štetočina.
Beli luk iz jesenje sadnje se vadi u julu mesecu, dok su 2/3 lista još uvek zelene, a lažno stablo se povije. Vadi se ručno ili mašinski. Suši se na senovitom provetrenom mestu.
Prinos belog luka iz jesenje sadnje se kreće i preko 10 t/ha.
