Na malim poljoprivrednim gazdinstvima voće koje se uzgaja na okućnicama i vikendicima uglavnom završi preradom u rakiju, manji deo za zimnicu, a najmanji deo se potroši u svežem stanju. S tim u vezi proizvođači bi trebalo da više obrate pažnju na sortiment voća koji uzgajaju, i da prednost daju sortama voća koje obezbeđuju kvalitetniju rakiju. U srednjem Banatu su, iz nekog razloga, uvek više zastupljene stone sorte voća, sa krupnijim i atraktivnijim plodovima i većim prinosima, koje su osetljivije na bolesti, i daju rakiju uglavnom lošijeg kvaliteta.

-Tipičan primer je šljiva. Pre se biraju krupnoplodne stone sorte kao što je „stenli”, „čačanska lepotica” itd, a zanemaruje naš lokalni genotip šljive zvane „itebejska”, čiji su potencijali za preradu u rakiju i džemove neuporedivo veći i bolji u odnosu na standardne stone sorte danas. Razlog odbacivanja proizvođači navode sitniji plod, kasnije stupanje na rod, brzopropadljivi plodovi, tržišno neatraktivna sorta itd. Međutim, za vikendaše i manje zasade je idealna jer ne zahteva visok nivo agrotehnike. Neka operacija nege može i da se „preskoči”, mnogo je otpornija na bolesti i štetočine, kalemljenjem može brzo stupiti na punu rodnost i poseduje, ono što je najvažnije za malo gazdinstvo, količinu i kvalitet za preradu u razne proizvode, kaže dipl. inž. Milinko Sinđić i PSS Zrenjanin.

Prema Sinđićevim rečima svaka voćna vrsta ima svog sortnog predstavnika kao sinonim kvaliteta za preradu u rakiju i ostalo. Nekada se stoni i prerađivački kvalitet spajaju kao npr. kod kruške „viljamovka”. Za kajsiju je važna visoka rodnost i otpornost na mraz, pa je stare sorte zamenila uglavnom „novosadska rodna” kod nas, ali ona ni približno nema kvalitet za preradu u rakiju kakva ima „kečkemetska ruža”, koje još uvek ima u regionu oko Subotice. Dunja ima mali broj sorti, što je doprinelo da se očuva i održi sorta „leskovačka” sa najboljim osobinama za preradu kod nas i u svetu. Nepovoljnost kod nje je što je ugrožava bakteriozna plamenjača, i time zahteva izuzetno visok stepen posvećenosti u gajenju.

Kod jabuke je najpovoljnija situacija u smislu kvaliteta za preradu, ali i tu treba otvoriti „carstvo” autohtonih i starih sorti jabuka, sa dobrom otpornošću na bolesti i nepovoljne klimatske činioce. Pored proizvođača koji direktno odabiraju sortiment voća koji će gajiti, isti takav uticaj imaju i rasadnici voćnog sadnog materijala i svojom ponudom utiču na izbor ili „ne izbor” određene sorte za gajenje, zakljućuje Sinđić i poručuje da bi trebalo dobro promisliti oko izbora sorti za gajenje, jer kasnije se takva greška teško ispravlja, a proizvođači sami treba da sagledaju kako će upotrebljavati plodove voća i u skladu sa tim da se rukovode u izboru sortimenta.