Divlji zec (Lepus europaeus L.) je prisutan u svim rejonima gde se gaji voće i predstavlja sa aspekta štetnosti ekonomski vrlo značajnu štetočinu. U godinama visoke brojnosti ozbiljno ugrožava voćarsku proizvodnju. Divljač nanosi velike štete mladim sadnicama svih voćnih vrsta, a naročito jabukama. U zimskom periodu, kada je veliki sneg, a posebno pri mrazu, kada se stvori čvrsta kora, zec lako dohvati niže pa i više grane i u znatnoj meri ih oštećuje. Ukoliko su oštećena mesta glatka – to je učinio zec, ukoliko su hrapava – to je učinila srna.Da bi se izbegla šteta od zečeva, neophodno je zaštititi voćnjak od ulaska divljači. Najsigurniji ali i najskuplji način zaštite je ograđivanje voćnjaka žičanom mrežom.

Moguće je i pojedina stabla zaštititi omotavanjem žičane mreže, plastičnih perforiranih traka, slame, kukuruzovine, vrbovog pruća i sl. Međutim, omotavanje stabla slamom, kukuruzovinom i sličnim materijalom privlači voluharice.Kako zečevi naprave štetu i pri kraju zime, granje i grančice se, odrezane prilikom zimskog orezivanja, ostave na pogodnim i pristupačnim mestima u voćnjaku da bi se zečevi njima hranili.Za zaštitu stabla jabuke od zečeva, koriste se i sredstva koja svojim neugodnim mirisom – repelentno – odbijaju nepoželjnu divljač. Ta sredstva su: krv životinja, razne smeše sa uljem i druga koja svojim smradom odbijaju divljač. Ova sredstva se koriste u jesen. Tretiranje se ponovi tokom zime. Krečenje mladih a i starijih zasada takođe daje zadovoljavajuće rezultate u zaštiti od divljih zečeva. Krečenje se obavlja rano u jesen i mora se ponoviti u toku zime kada su uslovi za ovu operaciju poviljni (temperature više od 5ºC). Međutim, najsigurniju zaštitu od zečeva pruža zavijanje sadnica vodootpornim papirom ili drugim pogodnim materijalima.