Pre iznošenja na tržište plodovi jabuke mogu se čuvati u svežem stanju kraće ili duže vreme. To je posebno važno i neophodno kod plodova zimskih sorti koji svoju potpunu zrelost, uglavnom, ne mogu postići  na stablu do vremena berbe, pa se moraju čuvati do sazrevanja.

Čuvanje plodova pruža višestruke koristi. Najvažnije su što omogućuje ravnomerniju raspodelu voća, dugotrajniju  i veću potrošnju svežih plodova, kao i povoljnije cene distribucije svežeg voća. Samim tim veoma je značajno da se plodovi jesenjih, zimskih, pa i donekle letnjih sorti čuvaju u svežem stanju što je moguće duže. To se najbolje postiže u hladnjačama, pogotovo smanjenjem koncentracije CO2 (ugljen dioksida) i, u savremenijim objektima, snižavanjem nivoa kiseonika ( O2 i do 0,5 %).

Samo održavanje plodova praćeno je određenim biohemijskim procesima koji su najviše uslovljeni činiocima sredine i temperaturom. Na višim temperaturama ovi procesi su intenzivniji, dok sa temperaturama bližim 0º C značajno se usporavaju. Oni ne mogu potpuno da prestanu, tako da i na najoptimalnijim temperaturama šećer i organske kiseline se troše iz plodova. To neminovno uslovljava i određene gubitke uskladištenog voća – jabuke.

Dužina čuvanja plodova zavisi od više činilaca, od kojih su najznačajniji:

–  Osobine sorte su prevashodni faktor. Pored istovetnih uslova gajenja kod raznih sorti neujednačena je trajašnost plodova u svežem stanju. Najkraće se mogu čuvati plodovi ranih, a najduže poznih sorti. Takođe, najbolje čuvanje imaju plodovi sa debljom i kompaktnom kutikulom pokožice, prekriveni voštanom skramicom ili pepeljkom i retkim, zatvorenim stomama (sitnim otvorima na površini ploda). Pojedini plodovi, kao kod sorte budimka na povređenim mestima mogu obrazovati tzv. suvu fleku čije ćelije su plutastog karaktera, što, na neki način, izoluje dalje propadanje okolnog tkiva. Dokazane sorte, čiji plodovi imaju bolje održavanje u svežem stanju  su na primer šampanjka; kolačara; šumatovka; kožara; njuton žuti; ontario;vajnasep…

–  Koliko će plodovi zadržati svežinu zavisi i od njihovog stepena zrelosti. Što su plodovi zreliji, utoliko su i ograničenije trajašnosti. To ne znači da se oni mogu duže održavati u svežem stanju, ukoliko su zeleniji. Plodovi koji duže ostaju na stablu sa kasnijim sazrevanjem imaju dužu trajašnost, osim kod manje poznih zimskih sorti.

–  Krupnoća plodova ima značajnu ulogu u njihovoj trajašnosti. Kod istih sorti najsitniji i najkrupniji plodovi imaju znatno kraću trajašnost. Najduže čuvanje imaju plodovi srednje krupnoće.

–  Kod danas gajenih sorti metod i vreme branja plodova direktno određuje kvalitet njihovog čuvanja.  Osnovni preduslov je pažljivo branje, uz izbegavanje svakog povređivanja tkiva ili voštane skramice i pepeljka na takvim plodovima.

–    Obrani plodovi ne smeju biti predugo stacionirani na letnjim žegama, ili zimske sorte izložene uticaju vlage ili mraza, već bi ih trebalo što pre uneti na predhlađenje i skladišta sa kontrolisanom atmosferom, ukoliko nisu neposredno namenjena za dalji transport.

Preduslovi za dobro čuvanje plodova jabuke

Pre iznošenja na tržište plodovi jabuke mogu se čuvati u svežem stanju kraće ili duže vreme. To je posebno važno i neophodno kod plodova zimskih sorti koji svoju potpunu zrelost ne mogu postići  na stablu do vremena berbe, pa se moraju čuvati do sazrevanja. Osim toga čuvanje omogućuje i druge koristi: omogućuje ravnomerniju raspodelu, dugotrajniju  i veću potrošnju svežih plodova, kao i povoljnije cene distribucije svežeg voća. Samim tim veoma je značajno da se jesenje, pa i donekle letnje sorte čuvaju u svežem stanju što je moguće duže, što se najbolje postiže u hladnjačama, pogotovo u doziranim vrednostima kiseonika i CO2.

Samo održavanje plodova praćeno je određenim biohemijskim procesima koji su najviše uslovljeni činiocima sredine i temperaturom. Sa višim temperaturama ovi procesi su intenzivniji, dok na temperaturi oko 0º C oni se značajno usporavaju. Oni ne mogu potpuno da prestanu, tako da i na najoptimalnijim temperaturama šećer i organske kiseline se troše iz plodova, što uslovljava i određene gubitke.

Dužina čuvanja plodova zavisi od više činilaca, a najznačajniji su:

–  Osobine sorte. I pored istovetnih uslova gajenja kod raznih sorti neujednačena je trajašnost plodova u svežem stanju. Najkraće se mogu čuvati plodovi ranih sorti a najduže poznih sorti. Takođe, najbolje čuvanje imaju plodovi sa debljom i kompaktnom kutikulom pokožice, prekriveni voštanom skramicom i pepeljkom i retkim, zatvorenim stomama. Neki plodovi, kao kod sorte budimka na povređenim mestima mogu obrazovati tzv. suvu fleku čije ćelije su plutastog karaktera. Neke sorte čiji plodovi imaju bolje održavanje u svežem stanju (prema ispitivanjima Bebića) su: njuton žuti; ontario;vajnasep;šampanjka;kolačara; šumatovka, kožara..

–  Stepen zrelosti plodova. Ako su plodovi zreliji, utoliko su i ograničenije trajašnosti. To ne znači da se oni mogu duže održavati u svežem stanju, ukoliko su zeleniji. Plodovi koji duže ostaju na stablu sa kasnijim sazrevanjem imaju dužu trajašnost, osim kod manje poznih zimskih sorti.

–  Krupnoća plodova. Kod istih sorti najsitniji i najkrupniji plodovi imaju znatno kraću trajašnost. Najduže čuvanje imaju plodovi srednje krupnoće.

–  Metod i vreme branja plodova. Osnovni preduslov dužeg čuvanja plodova je pažljivo branje, uz izbegavanje svakog povređivanja tkiva i voštane skramice i pepeljka.

Obrani plodovi trebalo bi da imaju peteljke, da berba nije obavljena po velikoj vrućini, niti po isuviše vlažnom vremenu, uz pravovremeno obavljenu zaštitu protiv truleži. Obrani plodovi ne smeju biti predugo na višim temperaturama, već bi ih trebalo što pre uneti na predhlađenje i u skladišta sa kontrolisanom atmosferom.

Paralelno ovim značajnostima na kvalitet uskladištenih plodova znatno utiču i količina i raspored padavina tokom vegetacije, elementarne prirodne nepogode do same berbe ( grad, ožegotine od sunca, vetar i sl.), kao i primenjena  tehnologija gajenja zasada (ishrana voća, rezidba, proređivanje plodova…). Obrani plodovi trebalo bi da imaju peteljke, da berba nije obavljena po velikoj vrućini, niti po isuviše vlažnom vremenu. Na kraju dolazi do izražaja adekvatno sprovedena tehnika i uslovi čuvanja u hladnjačama ( temperature oko 1ºS  i postizanje odgovarajuće vlage kod čuvanja jabuke – 94-98 % u prostorijama skladišta. Za sve to u današnjem voćarstvu posebna pažnja mora se posvetiti  pravilnoj zaštiti zasada od bolesti i štetočina, jer samo zdrav prinos, bez oštećenja, uslov je za kasniju upotrebu ukusnih i sočnih plodova.