Na jednom hektaru se zasadi oko 500 sadnica. Pre sadnje se kopaju jame, koje su okrugle, duboke i široke 40 cm. Za tu svrhu se mogu koristiti burgije sa sopstvenim pogonom ili priključene na traktor. Pošto leska vrlo rano počinje da vegetira, ona praktično ima kratak period mirovanja, a to znači da je neuporedivo bolje da se sadnja obavi u jesen, i to rano, nego u proleće, a ako se ipak sadi na proleće, to mora da se uradi u najkasnije do marta. Nikako ne bi trebalo da se sadnice sade dublje nego što su bile u rastilu. Preduboko zasađena sadnica gotovo 2-3 godine ne raste, to znači da i kasnije prorodi od ostalih. Pre sadnje žile skratiti na 20-25 cm, najbolje odmah po vađenju u rasadniku. Kada se sadnica stavi u jamu, zatrpa se zemljom. Zemlja se sabija, a 4 ppm – delova u milionu (parts per milion). Ova mera se koristi najčešće za prikazivanje koncentracije hemijskih rastvora jako male koncentracije, gde bi npr. izražavanje u procentima davalo jako male vrednosti, jer procenti predstavljaju stote delove celine. zatim se preko sabijene zemlje nagrne sitna nenagaţena (nesabijena) zemlja. Na pesku se u jame obavezno ubacuje insekticid.

Održavanje zemljišta u zasadima leske je obavezna agrotehnička mera, da bi se sprečio razvoj korovskih biljaka i da bi se ujedno poboljšala aeracija i održala potrebna vlažnost zemljišta. U područjima sa dovoljnom količinom padavina obrađuje se samo jedan uski pojas u redu uz kombinaciju sa herbicidima, dok se zemljište izmedu redova najčešće održava u vidu ledine
U Španiji i Italiji uobičajeno je kombinovanje herbicida i obrade zemljišta, pošto se na taj način olakšava inkorporacija organskih i mineralnih materija u zemljište. U zasadima podignutim na strmim terenima zemljiste se održava u vidu ledine da bi se na taj način sprečilo negativno dejstvo erozije.

Održavanjem zemljišta bi trebalo da se postigne uništavanje korova i održavanje najboljeg režima za vodu i vazduh. Na taj način bi se postizalo i održavanje dobrih drugih osobina zemljišta, a naročito njegove plodnosti. Svakako da bi trebalo da način održavanja zemljišta bude u skladu i sa drugim činiocima (podneblje, plodnost zemljišta, konfiguracija terena, mehanizacija i sl.).
U borbi protiv korova se sve više koriste prikladni herbicidi. Napominjemo da bi se za ovu delatnost trebalo obratiti stručnjacima, a naročito u vezi sa količinom herbicida kojom planirate da tretirate vašu plantažu.

Preporučuju se herbicidi za plantaže podignute na sopstvenom korenu, gde se javlja veliki broj izdanaka. Primenom herbicida uništava se i znatan broj izdanaka koji suvišno iscrpljuju matično stablo. U plantaži gde se obavlja mehanizovana berba ne preporučuje se držanje zemljišta u stanju ledine, jer bi to otežalo sakupljanje plodova. To znači da se zemljište u intenzivnoj proizvodnji održava u vidu jalovog ugara.

Ukoliko se leska gaji kao žbun, rastojanje između redova iznosi 5 metara, a u redu je rastojanje između pojedinačnih žbunova oko 4 metra. Ukupno po jednom hektaru bude oko 450 žbunova.

Obično se pored osnovne sorte uzimaju još dva oprašivača. Zbog razlika u vremenu zrenja, oni se posebno beru. Načešće im je kvalitet ploda slabiji u odnosu na osnovnu sortu. Na skici je dat primer mogućeg rasporeda dva oprašivača sa učešćem od samo 7%.

Trošak za sadnice leske ne bi trebalo da prelazi 1.000 evra po hektaru, ali ne treba zaboraviti da zasad treba ograditi, pre svega zbog srna i zečeva, što u nekim slučajevima može da bude i najveća stavka, i do 2.000 evra. Mnogi koje znamo nisu ogradili i sada imaju velike probleme. Zatim, neophodno je navodnjavanje.