U toku zimskog perioda dešava se gotovo svake godine da pada vlažan „težak“ sneg koji se „lepi“ na voćnim stablima.
U zavisnosti od intenziteta snežnih padavina može se desiti da se na stablima zadrži velika količina snega. Po pravilu ovo ne bi trebalo da predstavlja opasnost po stabla voća, ali postoje situacije kada može doći do oštećenja biljaka.
Ako do snežnih padavina dođe u periodu kada voće nije u potpunosti odbacilo lisnu masu onda se značajno povećava površina na kojoj se sneg zadržava.
U ovakvim situacijama može doći do lomljenja manjih grana pa čak i do očenjavanja čitavih ramenih grana.

Nisu sve voćne vrste podjednako osetljive na opterećenje snegom, a i sam uzgojni oblik bitno utiče na moguća oštećenja. Uzgojni oblici sa centralnom vođicom su po pravilu sposobniji da podnesu veći teret snežnog pokrivača, dok su uzgojni oblici bez centralne vođice osetljiviji na opterećenje snegom. Starost voćnih stabala bitno utiče na sposobnost većeg opterećenja snežnim pokrivačem. Mlađa stabla mogu da izdrže veći snežni pokrivač na sebi. Starija stabla pogotovo nekih voćnih vrsta (kruška, šljiva) koja si formirana bez centralne vođice (kotlasta kruna) često bivaju oštećena pod teretom snežnog pokrivača.

Najveća oštećenja od snega se dešavaju tokom jeseni kada padne težak i vlažan sneg na voćna stabla sa kojih nije u potpunosti opala lisna masa. Dešava se da dođe do cepanja stabala po vertikali (oblačinska
višnja) i do trajnih oštećenja čitavih zasada. Preporuka je proizvođačima da obiđu svoje zasada kada padne vlažan sneg, pogotovo one sa kojih nije u potpunosti opao list, i eventualno otresu sneg sa voćnih stabala jer na ovaj način mogu sprečiti ozbiljna oštećenja, a samim tim i ekonomske gubitke.