Potrebno je obilaziti pčelinjak i bez otvaranja košnica videti da li ima znakova da se desilo nešto radi čega treba intervenisati – mnogo mrtvih pčela na letu i ispred košnice, izmrvljen vosak i pčele na poletaljci, isuviše znakova proliva po košnicama, nakrivljene košnice i dr. Ukoliko je sve normalno, nije potrebna nikakva intervencija, osim ako se strahuje da su zalihe hrane u košnici nedovoljne da pčele izdrže tokom ovog meseca ili da se klube slučajno nije udaljilo od hrane i tako ugrozilo svoj opstanak. U tim slučajevima potrebno je otvoriti košnicu i dodati hranu, najednostavnije u vidu pogača od meda i šećera u prahu. To se može raditi čak i po hladnom vremenu ako je baš neophodno ali pri tome paziti da se ne izazivaju potresi košnice, kako pčele ne bi padale iz klubeta i uginjavale od hladnoće.

Ako uočimo neke nepovoljne znakove koji su gore spomenuti, košnice je potrebn otvoriti i ako je ušao miš ili rovčica isterati ih, ramove presložiti, očistiti podnjaču, a ako je mnogo mrtvih pčela koje zatvaraju podnjaču onda ih treba ukloniti. Rano je za čišćenja podnjača kod normalnih društava gde nema mnogo mrtvih pčela, pogotovo ako je vreme hladno i pčele ne izleću.
U pčelarstvu uvek treba osetiti meru u kojoj se i kada raguje jer suvišno i nepravilno reagovanje samo remete zimovanježivot pčela i izaziva stres koji ima štetne efekte.

Ako su jesenas u košnicama bili medni venci na ramovima gde je klube sada ne bi trebalo da se očekuje da su potrošeni. U slučajevima da nije bilo meda u vencima ili je bilo vrlo malo (svega nekoliko centimetara debljine) potrebno je reagovati dodavanjem hrane. Ako je toplije vreme, oko desetak stepeni i više, može se dodati i neki ram sa puno meda uz samo klube, a prazni ramovi se izmaknu, ili pak da se stavi iznad klubeta položeno, ako je to moguće zbog dimenzija zbega. Druga varijanta je da se saće sa medom iseče iz rama i stavi preko satonoša gde je klube, a ispod njega se stavi poneka tanka grančica da bi pčele mogle da prelaze po satonošama ispod meda. Pčelari u toplim primorskim krajevima sigurno da mogu prihranjivati pčele i sirupom ali verujemo da je opšte pravilo za januar da se razvoj legla ne stimuliše previše jer kasnije može doći do većih zahlađenja, a takva društva sa proširenim leglom bi bila više ugrožena od drugih.

Dani sa višim temperaturama, kada pčele izleću na pročisne letove posebno su pogodni za obilazak pčelinjaka.
Obratiti pažnju na društva iz kojih pčele ne izleću, ali pri tome treba znati da to ne mora uvek da bude znak za zabrinutost, jer se često dešava da su te pčele već pre toga izletale na pročisni let ili im on nije bio potreban jer dobro i mirno zimuju.