Aberdin angus u selu Radobić nadomak Mionice

U Kolubarskom okrugu ima oko 17.000-20.000 registrovanih poljoprivrednih  gazdinstava, i brojno stanje se menja  jer se otvaraju nova. Očigledno je da je proizvodnja heterogena, što je uslovljeno ne samo tradicijom već i razlikama u nadmorskoj visini i zemljišnim uslovima. Ratarska proizvodnja preovlađuje, ali je najvećim delom u funkciji stočarske proizvodnje. Izuzev pšenice, ukupna ratarska proizvodnja je podređena stočarskoj: kukuruz na oko 35.000 ha, ovas, raž, ječam i tritikale na preko 10.716 ha, lucerka i crvena detelina na 14.000 ha, ostalo krmno bilje, kao i proizvodnja sena na prirodnim i veštačkim livadama.

U Kolubarskom  okrugu se dosta gaji i voće, na  prvom mestu  su šljive na preko 9.500 ha, zatim maline i drugo  jagodasto voća na preko 3.000 ha, ali i ostalih voćnih vrsta.

Kada se analiziraju podaci o prosečnim prinosima zaključuje se da su relativno niski. Osnovni razlog je nedostatak ulaganja u poboljšanje plodnosti zemljišta i nedovoljna ishrana bilja. Ova činjenica kao i zainteresovanost proizvođača za uvođenjem novijih produktivnijih biljnih vrsta i sorti i podizanje novih voćnjaka nameće potrebu kontrole plodnosti zemljišta i izradu i realizaciju programa poboljšanja plodnosti. U brdsko-planiniskom području Grada Valjeva, Opštine Mionica i Osečina, naviše se gaje malina, kupina i šljiva. Opština Ub je poznata po razvijenoj stočarskoj proizvodnji, prvenstveno porizvodnji svinjskog i junećeg mesa. Povrtarstvo je takođe razvijeno u Opštini Ub, a najviše u selima Sovljak i Brezovice. Opština Mionica ima tradiciju u proizvodnji kravljeg mleka. Najviše dobrih proizvođača mleka se nalazi na području Opštine Mionica. Međutim u selu Radobić koje se nalazi nadomak Mionice, na putu za Divčibare i banju Vrujci, porodica Pešić gaji Aberdin angus.

 

„Još davne  1965. godine moj deda, isključivo se bazirao na proizvodnju mesa i mleka. Godinama se to polako širilo, ja sam  kao mali počeo da pomažem njemu u raznim poslovima vezano za poljoprivredu. Kasnije završavam tehničku školu i odlazim na Mašinski fakultet u Beogradu, priča nam Nikola Pešić, i dodaje:

„Uvek me je  privlačilo selo i ti poslovi vezano isključivo za stočarstvo. Išao sam na razna predavanja, sajmove… Obišao sam svaku veću farmu u Srbiji koja se bavi proizvodnjom mesa i mleka, i uvek sam težio ka tome da  uvedem na našoj farmi nešto novo. Došao sam na ideju da to bude sistem krava tele. Posto smo već imali krave simentalske rase, ja sam se odlučio da to bude Aberdin angus u sistemu krava tele“.

Aberdin  angus goveda predstavljaju rasu tovnih goveda originalnog Šotskog porekla.

Osobina ove rase goveda je rano stasavanje i odličan kvalitet mesa uz mali udeo potkožnog masnog tkiva. Osim toga, odlikuje se dobrom otpornošću, zbog čega je pogodna za intenzivan tov u hladnim i toplim područjima. Bikovi se upotrebljavaju u komercijalnoj proizvodnji za ukrštanje sa mlečnim rasama radi dobijanja teladi koja se odlikuju dobrom tovnom sposobnošću i kvalitetom mesa. Tako su, na primer, junice melezi angusa sa frizijskim govedom vrlo popularne u stadima sisajuće teladi u sistemu „krava-tele“ i čine dobru osnovu za buduću kravu dojilju. Ako se one opet ukrste sa angus bikom, dobijene junice su idealne krave dojilje, a muško potomstvo se tovi i iskorišćava za proizvodnju mesa.

„Kupio sam ih na jednoj farmi u Odžacima, i trenutno imam 10 komada,  ali taj broj planiram da podignem na mnogo veći nivo. Proizvodnja mesa zasnovana na ishrani goveda na pašnjacima, smanjuje zavisnost od cena hrane na tržištu. Današnji potrošači biraju meso u zavisnost od kvaliteta. Meso iz ekstenzivne proizvodnje nudi ekološke, etičke, fiziološke i nutritivne vrednosti.  Na osnovu sve veće tražnje za organski proizvedenom junetinom, realno je očekivati značajan rast cena mesa u budućnosti“ . One se ne muzu, već tele sisa majku do 5 meseci starosti. I muška telad se posle prebacuju u tov,  a ženska idu dalje za priplod, priča nam sagovornik i za kraj dodaje:  

„Pri kupovini grla  ostvario sam povraćaj od države 50%, za svako grlo starije od 10 meseci,  a mlađe od 24. Za svaku oteljenu kravu država subvencioniše 40.000 po grlu. To nam puno znači, jer je ipak potrebna i pomoć države.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Povezano

Iz ove kategorije