Poljoprivredni proizvođači treba da ozbiljno shvate bavljenje poljoprivredom, odnosno da ozbiljnost približe detaljnom planiranju, jer samo na taj način mogu ostvariti svoju proizvodnju. Planiranjem se prevazilaze svi problemi između onoga kako izgleda i gde se nalazi poljoprivredno domaćinstvo sada, a gde želi da bude u budućnosti.
Bitno je postaviti ciljeve, gde želimo da budemo za 5 godina, koliko proizvoda ćemo plasirati, kakav kvalitet ćemo ponuditi, šta je to što nas preporučuje, kako ćemo proveriti svoje rezultate, a veoma bitno je sagledati i spoljne saradnike koji svojim angažovanjem mogu da pomognu.
Posle postavljanja ciljeva, treba sagledati proizvod i uslugu, a posebno konkurenciju, pri čemu ćemo dobiti odgovor na pitanje koliko je konkurencija slaba ili jaka i gde se mi vidimo u tome. Nakon toga, treba proceniti vrednost investicije, kao i potencijalne rizike.
Poslovni plan, kao rezultat planiranja, poljoprivrednici treba da shvate kao dokument koji sadrži elemente poslovnih aktivnosti koje treba da realizuju na svom gazdinstvu, a posebnu olakšicu treba da donese odluka o finansijskom planiranju i ulaganju. Ovaj plan treba da bude pisani dokument, koji će služiti gazdinstvu za internu i eksternu upotrebu.
Interna upotreba, odnosno interni plan, treba da služi nosiocu poljoprivrednog gazdinstva da kontinuirano prati, koriguje i unapređuje poslovanje, da proširi proizvodne kapacitete i poboljša uspešnost celokupnog poslovanja svog poljoprivrednog gazdinstva.
Eksterni plan, treba poljoprivrednicima da služi kao evidencija za buduću investiciju, odnosno, da koristi potencijalnim bankama i fondovima kao ključni dokument za finansiranje na gazdinstvu kroz kredite ili subvencije.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije je na svom sajtu www.minpolj.gov.rs predložilo formu poslovnog plana, kao biznis plan, koji omogućava nosiocima poljoprivrednog gazdinstva da lako i brzo prilagode plan svojim potrebama.
Ukoliko poljoprivrednici vide pozitivne smernice u ovom planiranju, a trebalo bi, prateći svetske razvojne trendove u proizvodnji i prodaji, onda će na jednostavan i lak način moći da se uključe i izbore sa svim procedurama i zahtevima koje ovaj proces zahteva.
Planiranjem aktivnosti na svom gazdinstvu, svaki poljoprivrednik može da prati razvoj projekta, ali i da pravovremeno reaguje na potencijalne probleme, u slučaju kada predviđeni tok krene u neplaniranom smeru, a takođe da ne ulazi u poslovne poduhvate gde se mora uložiti mnogo, a malo vratiti.
Zato, smatram da jedan realan i dobro osmišljen plan aktivnosti na poljoprivrednom gazdinstvu, može u mnogome popraviti i strukturu i finansije na gazdinstvu.