Zdrave životinje normalno se kreću, rado uzimaju hranu i piju vodu.  Živahne su, imaju bistar pogled i na spoljašnje nadražaje reaguju brzo. Okolina prirodnih otvora (oči, nos, usta i čmar) obično je čista. One ujednačeno, mirno i ritmično dišu, a njihova dlaka prileže uz telo i sjajna je. Zdrave životinje mokre i balegaju bez teškoća i u određenim vremenskim intervalima, a izgled izmeta i mokraće specifičan je za svaku vrstu životinja. Temperatura tela veoma je pouzdan pokazatelj zdravstvenog stanja i u zdravih životinja ima sledeće vrednosti:

Temperatura tela zdravih životinja

Odrasla goveda 37,5 – 39,5°C
Svinje 38,0 – 40
Ovce 38,5 – 40,0
Konji 37,5 – 38,5
Telad, prasad i jagnjad do 40,0

Temperatura tela bolesnih životinja najčešće je povišena, disanje je nepravilno i ubrzano, a i puls je ubrzan. Bolesne životinje leže ili mirno stoje, nevesele su, glavu drže opuštenu i izgledaju pospano. One nerado jedu ili uopšte ne uzimaju hranu. Preživari prestaju da preživaju ili to ređe čine. Na spoljašnje nadražaje reaguju sporo, ako leže teško ustaju ili ne mogu da ustanu, a kada se pokrenu, nesigurne su u hodu ili se teturaju. Dlaka bolesnih životinja je nakostrešena, bez sjaja a može biti i slepljena od znojenja. Prirodni otvori su uprljani, a na očima i nosu se pojavi karakterističan iscedak. Baleganje i mokrenje su poremećeni (pojavi se proliv, zatvor ili životinja ne mokri, ili je mokraća zamućena ). U balezi i mokraći može biti krvi, sluzi ili gnoja, a u balezi se mogu videti i paraziti.
Ponašanje i izgled bolesnih životinja veoma su različiti, što zavisi od vrste bolesti i jačine oboljenja. Slabije izražene parazitske bolesti ne izazivaju mršavost i zaostajanje u rastu obolele jedinke i njihovo meso je lošijeg kvaliteta.