Đubrenje borovnice

Ilustracija:Zasd borovnice u Brestoviku
Ilustracija:Zasd borovnice u Brestoviku

Đubrenje borovnice vršiti veoma oprezno kako se ne bi promenila kiselost zemljišnog supstrata i time nanele štete zasadu. Nastojati da se doze đubriva kao i njihov sastav određuju prema izvršenim analizama zemljišta. Od treće godine po sadnji, humus, treset ili zgoreli stajnjak unosimo po potrebi svake druge ili treće godine, ali pri tome treba voditi računa da je borovnica osetljiva na previše kiselog humusa u zemljištu. Ukoliko je zemljište siromašno po sadržaju humusa količina unetih organskih materijala treba da je oko 40 t/ha, a u bogatijim zemljištima je dovoljno i 10 do 15 t/ha. Veoma je dobra kombinacija zgorelog goveđeg stajnjaka i treseta.

Od druge do šeste godine, u periodu razvoja žbuna, unosimo od 100 do 200 kg/ha amonijumsulfata uz postepeno povećavanje. Po potrebi u tom periodu dodajemo i oko 100 kg/ha NPK đubriva. Đubrivo unosimo pored žbunova duž redova u trakama širine od 1 do 1,5 m.

Orijentacione količine hraniva u punoj rodnosti su oko 100 kg/ha azota u obliku amonijumsulfata, amonijum-nitrata ili uree. Amonijum-sulfat, đubrivo kisele reakcije, i urea dodaju se tamo gde je ph iznad 5, a amonijum-nitrat na zemljištima gde je ph ispod 4. Borovnica nema velike potrebe za fosforom, pa je orijentaciona godišnja norma 30 do 60 kg/ha P2O5. Orijentaciona godišnja norma kalijuma je 80 do 140 kg/ha K2O u obliku kalijum-sulfata ili kalijum-nitrata ukoliko je zemljište bogato organskim materijama, a vrlo kisele reakcije.
Izbegavati unošenje kalijum-hlorida jer je borovnica osetljiva na hlor. Magnezijum je takođe neophodan i pri njegovom nedostatku borovnica reaguje pojavom žutila na lišću.
Orijentaciona doza MgO je 60 do 120 kg/ha godišnje, naročito u slučajevima kada zemljište nije dovoljno snabdeveno ovim elementom. Koristiti ga u obliku magnezijum-sulfata, koje je fiziološki kiselo đubrivo.

Od početka pune rodnosti đubrenje se obavlja jednokratno u proleće pred kretanje vegetacije u količini 200 do 500 kg/ha NPK đubriva odgovarajuće formulacije. Na lakim zemljištima optimalan odnos između elemenata je 1:1:1, odnosno odgovaraju joj kombinacije NPK 15:15:15 ili 16:16:16, a na zemljištima bogatim organskim materijama odnos je 1:2:3, odnosno odgovaraju joj kombinacije NPK 8:16:24 ili 7:14:21+ MgO.

Prihranjivanje se obavlja u junu po završenom cvetanju količinom od 100 do 300 kg/ha amonijum-sulfata ili polovinom doze uree, ako je ph zemljišta iznad 4,6. Đubrenje se obavlja u zavisnosti od načina održavanja zemljišta. Ako je u pitanju jalovi ugar onda se aplikacija đubriva vrši po celoj površini, a ako je zemljište zatravnjeno u vidu ledine između redova onda se đubrenje vrši u trakama duž redova kako bi se izbeglo forsiranje porasta trave.
Đubrivo unosimo 10-15 cm od žbuna, odnosno u ivičnom delu krošnje, jer je tu najveća masa korena.
Pri đubrenju borovnice treba se pridržavati pravila. Azotna đubriva se ne smeju dodavati posle sredine jula. U zasadima u kojima je izvršeno malčiranje strugotinom potrebno je uvećati količinu đubriva, odnosno dodati 250-300 kg/ha amonijum-sulfata godišnje. U zasadima koji slabije napreduju đubrenje NPK đubrivima treba obaviti krajem jeseni po završetku vegetacije kako bi se blagovremeno rastopila i došla u zonu korenovog sistema. U
takvim zasadima i prihranjivanje je potrebno obaviti nešto ranije.
Zbog brojnih specifičnosti borovnice, posebno kada je u pitanju kiselost zemljišta i usvajanje mineralnih hraniva, potrebno je svake godine vršiti hemijske analize zemljišta i analize lista. Na osnovu rezultata analiza, kao i vizuelnih zapažanja u zasadu nije teško odrediti kombinaciju NPK i optimalne norme đubriva.

Povezano