U sezoni u kojoj su imali nikada veća ulaganja u proizvodnju, malinari su zabrinuti i zbog toga što stalni kupci iz sveta, zbog globalne ekonomske krize smanjuju porudžbine tog voća. Direktor  Zadruge „Agro Eko voće“ iz Arilja Božo Joković, tvrdi da poljoprivrednik koji se bavi malinarstvom ne može sam da preuzme rizike koje sa sobom nosi ta proizvodnja.

Božo Joković, direktor Zadruge „Agro Eko voće“ iz Arilja:

– Proizvodnja malina u 2021. godini nije bila rekordna, bila je u teškoj poziciji. U 2022. godini, od 10 elementarnih nepogoda, koje su praćene kišom, olujnim vetrom i gradom, osam puta je padao grad. Osiguranje zasada je rešenje i u narednim danima ćemo o tome raspravljati. Pozvaćemo sve državne institucije i izvoznike ovog voća, sve institucije koje mogu da pomognu u rešavanju ovog problema. Došli smo do ivice, pričam o malim i velikim proizvodjačima, o zadrugama, o udruženjima. Takva je trenutno situacija u malinarstvu, odnosno slika sa terena – imamo preko pola miliona stanovnika ove zemlje koja direktno zavisi od proizvodnje malina.

U ariljskom kraju, proizvodnja malina je jedina proizvodnja kojom možemo da se bavimo. Jabukom i jagodom smo se raniji bavili, ali sada samo malinom. Ukoliko situacija i dalje bude ovakva, 2023. godine nećemo moći da sadimo malinjake, nećemo moći da isplatimo radnike za berbu 2022., a još imamo neplasiranu tj. neprodatu robu. Dakle, sijaset je problema. Problem su, takođe, i trenutna strateška dešavanja –  naša Vlada još nije formirana. Čim se Vlada formira, mi ćemo nastupiti ka Ministarstvu poljoprivrede, ka Ministarstvu za brigu o selu, ka kabinetu Premijerke, da pokušamo da napravimo sastanak sa svim tim učesnicima u lancu, od polja do stola, od proizvodnje do izlaza, da nađemo kompromis. Kompromis da svi mi u lancu ostanemo u životu i u proizvodnji. Da proizvođač može da proizvodi u 2023., prerađivač da preradi, da izvoznik izvozi.

Odmakli smo se od nauke, u proizvodnji imamo poražavajuće podatke, statistički podaci govore drugačije od situacije na terenu. Neke površine se mere u hiljadama hektara, a mi tu proizvodnju nemamo. 20.000 ha ima maline zasađene u Srbiji, a procenjuje se da je na terenu proizvedeno od 55.000 do 60.000 tona. Mi imamo 5 tona po hektaru. Nema ekonomske isplativosti proizvodnje po hektaru, odnosno gubi se ekonomska opravdanost te proizvodnje. Kako smo do toga došli? Došli smo do toga neselektivnom sadnjom, neselektivnim uzgojem, nismo primenili svetska dostignuća i dostignuća naših ljudi, koji su u inostranstvu primenili svoja dostignuća u proizvodnji.  Mi smo zemlja pametnih ljudi, ali ne umemo da iskoristimo to za nas. Bila su predvidjanja da ce malina biti 800 dinara, a mi je ne možemo naplatiti ni 500 dinara. Podigli smo cenu rada, podigli smo cenu impulsa, a malina je pojeftinila. Nemoguće je raditi pod tim uslovima. Ako pogasimo zadruge koje smo osnovali, država mora da bude partner u rešavanju ovog problema.

Moramo napraviti platformu razvoja malinarstva. Malina je produkt siromašnog društva. U malinarstvu je veliki ručni rad, a zastupljenost u intenzivnim zasadima 8 meseci. Imamo sada mogućnost i potražnju na svetskom tržištu da produžimo tu našu proizvodnju i berbu maline – da nemamo samo letnju berbu, već i jesenju berbu u konzumnom sortimentu.  Mi smo najveći proizvodjači maline vilamet u svetu. Tu nemamo konkurenciju. A ova sorta je sorta broj 1 u preradjivačkoj industriji. Među tri zemlje smo tu najveći – Čile, Poljska i Srbija su najveći učesnici, tj. akteri u Evropi. Kako smo veliki proizvodjači te maline za preradu, tako možemo isto da budemo veliki za malinu za plasman za konzumnu upotrebu.

Nikola Mihailović, predsednik zadružnog saveza Srbije

Vesna Radojičić

Ministarstvo poljoprivrede, Sektor za poljoprivredna politika, Grupa za proizvodnju i tržište voća, povrća i jakih alkoholnih pića

-Danas nam je tema voće – malina. Ja bih rekla da Minstarstvo prepoznaje značaj i maline i voća, generalno, tako da Ministarstvo  ima svoje nacionalne mere i subvencije. Već više od 10 godina se subvencioniše sertifikovana sadnja, tj. proizvodni zasadi svog voća, pa i maline, gde  je akcenat na sertifikovanoj proizvodnji, ne iz starog zasada. Uz, naravno, obaveznu analizu i obradu zemljišta. U isto vreme, imamo takodje nacionalne mere za proizvodnju matičnih zasada, i osiguranje. Maksimalno treba iskoristiti tu meru – naroičito Zlatiborski i Moravački okrug, koji su najviše pogodjeni elementarnim nepogodama. Od pre 3 godine povraćaj za subvenciju odnosno za regres za osiguranje je 70%. To nije malo. Imamo katastrofalnu situaciju u Ivanjici, Arilju i Čačku, ali bilo je i u drugim krajevima. Mislim da ta mera treba maksimalno da se iskoristi. Nije dovoljno iskorišćena. Ne mislim sa aspekta novca iz budžeta, nego mislim na neke projekte sa osiguravajućim kućama. Vama bi mnogo značilo, umanjilo bi neki, bar osnovni rizik.

Takodje, imamo subvencije iz nacionalnih mera, regresiranje odnosno subvencionisanje opreme i mehanizacije. Kod voćarstva to su, prvenstveno, sistemi za navodnjavanje, protivgradne mreže i razna druga priključna oprema, koju takodje već godinama subvencionišemo. Sve te subvencije koje sam nabrojala su uglavnom od 50 do 65% za područja sa otežanim uslovima rada.

Ministarstvo, prilikom pridruživanja Evropskoj Uniji, prilagodjava našu politiku politici EU. Prošle godine je prvi put donet Zakon o uredjenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Na osnovu tog Zakona, izaći će 47 pravilnika koji će bliže propisati raznorazne proizvodnje. Sigurno 50 ili više procenata posla je na voću i povrću. Planirali smo i uradićemo pravni osnov, a to je Zakon o uredjenju tržišta, Pravilnik o registru trgovaca voćem i povrćem, Pravilnik o tržišnim standardima za voće i povrće. Standardi, u smislu fizičkih osobina – veličina voća, boja voća, obojenost voća,  i na osnovu toga se vrši kotiranje – extra klasa, I i II. Tu imamo opšte i specifične standarde.

Apelujemo na udruživanje poljoprivrednih proizvodjača, zato što imamo dosta upisanih parcela, gde taj proizvodjač prosto nije vidljiv. Jer, ako on ima 20 ari, kome će on prodati? On, kao pregovarač, ima minornu pregovaračku snagu. Zato ćemo, na osnovu Zakona o uređenju tržišta, doneti tri pravilnika, koja se tiču proizvodjačkih organizacija, odnosno sve sadašnje zemljoradničke zaduge ili udruženja kasnije će  moći da se prilagode sistemu kakav je u EU. Nećemo prepisati sve 100%, nego se prilagodjavamo našem tržištu. I, naravno, da imamo proto probe. Mi malinu 90% izvozimo u Evropu, od toga 50% su Francuska i Nemačka. Te zemlje najviše kupuju zamrznutu malinu. Uglavnom svo sveže voće ide u Rusiju.

Što se tiče proizvođačke organizacije, tu će biti tri  pravilnika. Jedan će biti  Pravilnik za priznavanje proizvodjačkih organizacija. Imaćete uslove koji treba da se ispune, bitno je da je pravno lice, da bude minimum članova, tj. postojaće neka procedura. Kad se to bude radilo, naravno da ćete biti konsultovani, sigurno preko Zadružnog Saveza Srbije.

Postojaće Uredba za operativne programe, to će biti jedan od uslova da se kasnije obavlja rad tih proizvodjačkih organizacija preko operativnih programa, koje će imati neke aktivnosti i neke ciljeve. To ćete dostavljati Ministarstvu, Ministarstvo će čekirati a na osnovu toga, godišnji izveštaji će se slati Ministarstvu i na osnovu toga će se to što ste vi ulagali,  biti upisano pa će biti subvencija i za rad, koja može trajati od 3-5 godina.

Uvešće se i Šema školskog voća. To je unapredjenje prehrambenih navika kod školske dece i omladine. I to je jedna planiranih akcija Ministarstva poljoprivrede Srbije.

Prof.dr Zoran Keserović

-Nemoguće da nam je tako mala proizvodnja. Ako, na osnovu carinskih papira, imamo da je u 2021. godini izvezeno 91,000 tona, neka je reeksport bio 8.000 tona. Prema tome, prinos je dosta veliki. Zaradili smo prošle godine, koliko ja znam, oko 110 miliona dolara, izvoz je 426 miliona dolara. U poslednje vreme raste izvoz i sveže maline. Imamo fantastičnu sortu maline ensardira, koja je i za svetsko tržište. Mi moramo da imamo koncentraciju ponude, da bismo se pojavili na nekom velikom tržištu. Mi nemamo toga mnogo.

Pratio sam situaciju u voćarskoj proizvodnji 30 i nešto godina i uvek sam se pitao zbog čega su hladnjačari ili prerađivači odvojeni od proizvođača. Uvek sam se zalagao da proizvođači budu akcionari kod hladnjača. Nije to nikada zaživelo. Onda sam probao preko Ministarstva za brigu o selu – ajmo da pomognemo malim proizvođačima da se udruže, da oni imaju svoje prerađivačke kapacitete, da i oni sutra izvoze te proizvode. Tu su voćari pokazali najveću ozbiljnost. Od ukupnog broja sredstava koja su dobijena, 30% su iz voćarskog programa – destilerije, podizanje savremenih zasada itd.

Analiziramo koji su to faktori koji utiču kod nas da je prinos promenljiv iz godine u godinu. I svi mi pominjemo kao problem – grad, problem niskih temperatura. Moramo raditi tehnologiju prilagodjenu klimatskim promenama. Da li je moguće da zasada u Srbiji maline nema više od 1% sa protivgradnim mrežama ili mrežama za zasenjivanje? Koliko zasada malina ima sistem navodnjavanja? Oko 3-4%! Jako malo. Ono što je bolna tačka – jeste kvalitetan sadni materijal. Zašto nismo uradili klonsku selekciju vilameta, mikera. Ne postoji predosnovni sadni materijal koji se čuva u rinhausima. Bazni materijal, ma kakav je onaj naš sadni materijal bio 2005, 2006., koji je krčen, bolje da je i taj ostao nego da uzimamo te sadnice iz proizvodnih zasada. Nama ne treba mnogo, 2-3 godine da izaberemo klonove, da stvorimo predosnovni sadni materijal, da imamo bazni sadni materijal, da imamo sertifikovan sadni materijal. Jer, vidite šta nam prinos govori – 5 tona. Najvažnija je proizvodnja kvalitetnog sadnog materijala.

Taj deo sredstava koji se u budžetu odvaja za poljoprivredu je mali, a i podsticaji su mali. Ne mogu podsticaji da budu isti u ratarskoj, voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji. Trebalo bi da u budućnosti prednost za podsticaj ima podizanje zasada sa protivgradnim mrežama, mrežama za zasenjivanje, za proizvodnju kvalitetnog sadnog materijala. Trebaju nam i tehnologije prilagodjene klimatskim promenama. Hladnjačari i prozvodjači treba da se udružuju, ne samo kad je malina u pitanju, već i svo ostalo voće. Proizvođači, nauka i institucije čine zlatni trougao koji treba da funkcioniše u cilju povećanja proizvodnje i izvoza voća.

Predsednika Zadružnog saveza Nikola Mihailović će zalaže za udruživanje u Zadruge. On je istako da ima preko 1.000 novih zadruga. U 2019. godini je osnovano 304. Znanje, zadrugarstvo i stočarstvo su budućnost.

Aleksandar Bogunović, sekretar udruženja Privredne komore Srbije za biljnu proizvodnju:

Mi smo  upozoravali, kada je počinjala ta cela priča, da se obrati pažnja s kim se prave ugovori, kako se prave ugovori, šta će se raditi. Imamo situaciju da su neki davali neke cene, nisu isplaćivali ljudima pare, sad ne mogu da prodaje robu, u velikim su problemima, stalno se komentariše kolike će da budu prenete zalihe, koliko je preneto zaliha, vi ne možete da dođete do pravih podataka.

Sa zasadima ukupne površine oko 20.000 hektara i izvozom koji je prošle godine doneo oko 400 miliona evra, malina je komercijalno najvažnija vrsta voća u Srbiji. Do kraja jula ove godine stranci su za našu malinu potrošili skoro 300 miliona evra. Prodato je 44.000 tona, što je za oko trećinu manja količina u odnosu na isti period u 2021. godini.