Pozna jesen ili rana zimska sadnja voćaka je najbolji izbor od čega zavisi uspeh, pravilan rast i plodonošenje voćnih kultura. Novembar je mesec najpogodniji za podizanje (sadnju) novih zasada voćaka. Jesenja sadnja je mnogo bolja od prolećne. Proizvođači moraju imati na umu da se sve greške napravljene prilikom podizanja voćnjaka više nikada ne mogu popraviti, pri čemu izazivaju smanjenje produktivnosti i ekonomsku štetu u voćnjaku. Važno je da se ne sadi u smrznutu i previše vlažnu zemlju.
Kvalitet sadnog materijala je jedan od najvažnijih faktora uspešne voćarske proizvodnje. Ko štedi na sadnicama može izgubiti na prinosima. Od toga zavisi brzina stupanja zasada u period pune rodnosti i ostvarivanje visokih prinosa, pa i vraćanje uloženih sredstava.To su sadnice koje imaju dobro razvijen korenov sistem i nadzemni deo sa određenim brojem prevremenih grančica. Postojanje prevremenih grančica sa određenim položajem i odgovarajućom razvijenošću, predstavlja osnovu za formiranje uzgojnih formi. Voćne sadnice moraju imati korenov sistem sa najmanje pet osnovnih žila, a sadnice oraha najmanje tri osnovne žile. Dužina svake žile mora da iznosi najmanje 20cm. Dužina nadzemnog dela sadnica jabuke, kruške, dunje, šljive, kajsije, trešnje i badema mora da iznosi najmanje 1m, breskve, višnje, kruške na dunji, jabuke na slabo bujnim podlogma i leske najmanje 70cm, a oraha 140cm. Prečnik sadnice neposredno iznad spojnog mesta ne sme biti manji od 10mm, a presek spojnog mesta treba da bude zarastao najmanje 40%.
Kod ovakvih sadnica moguće je plodonošenje već u prvoj godini nakon sadnje. Najčešće su to Knip i one su najbolji izbor. Te sadnice imaju dobro razvijen korenov sistem i nadzemni deo sa 5 pa čak do 12 rodnih granica. Sa većim brojem prevremenih granai snažnijim korenovim sistemom predstavljaju kvalitetniji sadni material u odnosu na jednogodišnje bez prevremenih grana i okulante. Često se na terenu dešava da dolazi do sušenja kompletnih novih zasada jer sadni material nije bio u redu, pa dolazi do presađivanja novih sadnica pri čemu su gubici višestruki. Da bi se ovakve greške izbegle, veoma je važno proveriti poreklo sadnica, rasadnika i zahtevati prateću documentaciju o sortnoj i zdravstvenoj čistoti.
Potrebna dokumentacija prilikom kupovine sadnica: Sertifikat o proizvodnji sadnog materijala (fotokopija), Uverenje o zdravstvenom stanju sadnog materijala (fotokopija), Deklaracija (original) izdaje prozvođač odnosno prodavac, Otpremnica (original) izdaje prozvođač odnosno prodavac, Račun (original) izdaje prozvođač odnosno prodavac, Uverenje o zdravstvenom stanju pošiljke bilja u unutrašnjem prometu (transportno uverenje) (original), izdaje fitosnitarni inspek tor. Ova dokumentacija je naročito bitna i prilikom konkurisanja za podsticajna sredstva za podizanje višegodišnjeg zasada voća.
Ova dokumentacija je i preduslov za ostvarivanja podsticaja za sadnju višegodišnjih zasada. Zahtev se podnosi Ministarstvu poljoprivrede – Upravi za agrarna plaćanja, za ostvarivanje podsticaja za podizanje višegodišnjih zasada voćaka. Novim pravilnikom su izmenjena minimalne površine za koje može da se ostvari subvencija, pa tako treba da bude od 0,1ha do maksimalno 2 hektra za svaku vrstu jagodastih voćaka i hmelja, a za šumsku jagodu od 0,05 ha do 2 hektara i 0,2 do 5 hektara za svaku vrstu jabučastih, koštičavih, jezgrastih i ostalih drvenastih voćaka.
Sa sadnicama treba postupati krajnje oprezno, da se ne bi prilikom rukovanja mehanički oštetile, osušile, izmrzle ili pomešale sorte. Da ne bi došlo do svega ovoga, mora da se uradi sledeće: sadnice od dobavljača uzimati (ako je tehnički izvodljivo) odmah nakon vađenja, izvršiti kontrolu stanja sadnica, prilikom utovara voditi računa da sadnice budu pravilno slagane u prevozno sredstvo da se mehanički ne oštete i da se do mesta sađenja transportuju što je moguće brže. Veće količine sadnica transportuju se hladnjačama ili kamionima sa ciradom. Sadnice ne treba transportovati po mrazu. Ako su sadnice duže vreme transportovane onda njihov koren pre sadnje treba potopiti u čistu vodu i u njoj držati 12-14 sati, kako bi se iste osvežile. Ako se iz bilo kog razloga desi da se sadnice ne posade odmah posle preuzimanja, onda ih treba dobro utrapiti i obezbediti od isušivanja, izrmrzavanja, glodara, stoke i neželjenih posetilaca.
Novembar je mesec najpogodniji za podizanje (sadnju) novih zasada voćaka. Za sve informacije možete da se obratite u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi Požarevac.
