Na Sajmu etno hrane i pića učestvovala je i Gradska opština Mladenovac. Mladenovac je na ovogodišnjem Sajmu predstavio 16 izlagača. Od 2019. godine Mladenovčani samostalno učestvuju na oko 50 kvadrata, kao što smo i rekli sa 16 izlagača. Od toga su pet Udruženja ostalo su samostalni izlagači.
Među njima je i Vesna Arsić iz Rabrovca kod Mladenovca, koja se bavi poljoprivrednom. Ima dva plastenika, i 30 ari bašte. U jednom plasteniku od tri ara Vesna gaji paradajz, a drugom plasteniku gaji papriku. Kada to završi Vesna posle toga posati blitvu i salatu. U bašti kod Vesne nema šta nema. Rodio mladi luk, krompir, kupus, a gde god da prođeš miriše ruzmarin, majčina dušica, nana….
-Za ranu i srednje ranu proizvodnju paradajz se gaji iz rasada a za kasnu direktno iz semena. Pri proizvodnji iz rasada za ranu poljsku proizvodnju paradajza optimalni rok setve za naše uslove je oko 1.marta. Setvu treba obavljati u tople leje ili druge vrste zaštićenog prostora gde ima dopunskog zagrevanja. Setva može biti gusta sa oko 8 g semena na m2 pri čemu se obavlja pikiranje na razmak 10×10 ili u odgovarajuće kontejnere., priča nam Vesna i dodaje:
-Nakon pikiranja treba primeniti odgovarajuće mere i održavati potrebne uslove radi dobijanja rasada visokog kvaliteta. Dobro odnegovan rasad za rasađivanje postiže poslednjih dana aprila ili prvih dana maja meseca, što predstavlja prvi mogući rok za rasađivanje paradajza u našim uslovima.
Vesna ima dve tezge na pijaci u Mladenovcu, 30 godina prodaje na toj pijaci. Po njenim rečima prodaja dobro ide, ima i stalne mušterije.
Vesna ima volju, ali nema radnu snagu. Dva plastenika je dobila uz pomoć Grada Beograda, konkurisali bi i za treči, ali ne može da postigne.
Vesnine vredne ruke prave i ajvar, džem, mleveni paradajz, a kako kaže najviše voli da pravi slatko jer kako kaže žene to najmanje prave. Prošle godine je dobila nagradu za najbolji ajvar.
Vesna je i predsednica Udruženja žena „Vredne ruke Rabrovca“ koje broji 10 članova,devet žena i jednog muškarca, koji čuvaju tradiciju, stara srpska jela, domaća radinost,imaju proizvodnju meda, rakije, cveća, a cilj im je da Rabrovac stave na turističku mapu. Žele da registruju bar dva seoska domaćinstva i dovedu turiste u njihovo selo.
