Plamenjača salate koju pruzrokuje gljiva Bremia Lactucae je jedna od ekonomski  najznačajnijih bolesti salate. Intenzitet zaraze i ekonomske štete uglavnom zavise od vremenskih uslova, sortimenta i primenjene zaštite. Plamenjača je široko zastupljena bolest. Redovno se javlja u svim rejonima gde se salata gaji, kako pri njenoj proizvodnji na otvorenom polju tako i u zaštićenom prostoru. Prouzrokuje smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta salate. Pored šteta u proizvodnji može izazvati značajne gubitke prilikom čuvanja i prodaje. Registrovani su gubici od 40% i veći.  Plamenjača se javlja na salati, endiviji, radiču, cikoriji u svim fazama razvoja. Na licu starijeg lišća salate formiraju se velike uglaste pege, obično oivičene glavnim nervima. U početku su hlorotične, zatim žute i najzad mrkocrvene; lisni delovi se sasušuju ili zbog velike vlažnosti podležu truleži. Na naličju, u okviru pega, razvija se prevlaka pepeljaste boje od konidiofora i konidija. Jače zaraženo lišće većim delom izumire, pocrni, razmekša se i salata gubi tržišnu vrednost. Redovno se javlja i u usevima za semensku proizvodnju. Na semenskoj salati može biti zaražena cvetna drška i brahteje. Salata može biti i sistemično zaražena. Sistemična zaraza zahvata mlade, a ređe se javlja i na odraslim biljkama. Sistemično zaražene odrasle biljke imaju tamnomrku boju stabla i osnove lista, i takve biljke su nešto manje od zdravih. B. lactucae prezimi u obliku micelije u zaraženim biljkama i oosporama u biljnim ostacima. Uloga semena u prenošenju parazita je neznatna. Konidije mogu klijati u širokom rasponu od +3 do 31°, premda se optimum za klijanje nalazi nešto iznad 10°C. Do sporulacije dolazi u ranim jutarnjim satima pri temperaturi od 6 do 23°C, uz uslov da je atmosfera zasićena vodenom parom. U slučaju visoke relativne vlažnosti pri konstantnoj temperaturi, period inkubacije je kraći. Nakon perioda inkubacije kroz stomine otvore izlaze konidiofori sa konidijama koje ostvaruju sekundarne zaraze tokom vegetacje. U nepovoljnim prilikama parazit prezimljava u obliku micelije u zaraženim biljkama i oosporama u biljnim ostacima.

1. lactucae parazitira preko 230 vrsta iz 36 rodova koji pripadaju porodici glavočika (fam. Asteraceae). Pored salate, koja je primarni domaćin, parazitira i cikoriju, endiviju, kao i neke ukrasne vrste. Opisan je veći broj specijalizovanih formi na raznim domaćinima, kao i preko 300 fizioloških rasa u zavisnosti od patogenosti prema različitim sortama salate, što otežava rad na stvaranju otpornih sorti.

      Zaštita salate od prouzrokovača plamenjače je dosta specifična jer se ona koristi za ishranu u svežem stanju. Preventivnim merama zaštite treba dati najveći značaj. Kao najčešće preventivne mere u suzbijanju plamenjače salate navode se: gajenje manje osetljivih genotipova, plodored, izbalansirano đubrenje, korišćenje ocednog zemljišta, upotreba zdravog semena i rasada, dezinfekcija zemljišta, uništavanje i duboko zaoravanje zaraženih biljnih ostataka. Navedene preventivne mere nisu dovoljno efikasne kada uslovi pogoduju razvoju plamenjače salate. U godinama kada meterološki uslovi pogoduju razvoju ovog patogena moraju se primenjivati hemijske mere zaštite. Hemijske mere treba primenjivati uz strogo poštovanje karence fugicida jer se listovi salate koriste u svežem stanju za ishranu ljudi. Najčešće je u upotrebi preventivni fungicidi na bazi: hlortalonila, a od sistemičnih ili lokal sistemičnih: propamokarb-hidrohlorid, metalaksil, azoksistrobin, fosetil-aluminijum i kombinacija boskalid  + piraklostrobin.