Kalanhoja je živopisna dugotrajna biljka, poreklom iz tropskog dela Madagaskara. To je raskošna biljka sa puno dugotrajnog cveća u nijansama narandžaste, crvene i žute boje.

Cvet se sastoji od četiri krunična listića, koji su u osnovi srasli u vidu malog fišeka, a pri vrhu su slobodni. Skupljeni su u vršne metilčaste cvasti. Boja im je uglavnom purpurna, crvena do žuta, ređe bela.

Dostiže visinu od 15 do 40 centimetara, ne voli puno vode. U letnjim mesecima je treba zalivati jednom nedeljno, ili jednom u 10 dana, dok je tokom zimskog perioda dovoljno zalivanje jednom u dve nedelje.

Najbolje se gaji  kada je temperature od 12-13°C. Ukoliko temperatura padne na 10°C ili niže listovi opadaju i cela biljka može propasti. Direktna sunčeva svetlost joj takođe smeta. Vršna cvast treba da se lomi kako bi se biljka razgranala i dobila žbunast oblik.

Kada bokor postigne zadovoljavajući oblik ne treba dalje da se lomi, dok se za tim ponovo ne ukaže potreba. Kalanhoa je sklona napadu pepelnice, kada je vlažnost vazduha u prostoriji u kojoj boravi visoka, i stoga zahteva često provetravanje. Ovo je od izuzetnog značaja za Kalanhoe koje se gaje u zatvorenom prosotru.

U Švedskoj ovu biljku  nazivaju ”majka sa hiljadu kćeri” jer se uzduž lisnog ruba razvijaju bezbrojni sitni pupoljčići. Njima se ova neobična biljka vrlo jednostavno razmnožava. Nemački pesnik i veliki ljubitelj prirode Gete, toliko je bio očaran ovom zanimljivom biljkom da joj je posvetio opširnu studiju, pa je poneki još nazivaju i Geteovom biljkom. Listovi su duguljasto-trouglasti, na rubovima nazubljeni. U udubinama između zubaca nastaje bezbroj malih biljčica-pupoljaka. Kad ”sazreju” otpadaju pri najnežnijem dodiru. Dospeju li pritom na zemlju, pa bila to i zemlja u posudi susednih biljaka, zakorene se i veoma brzo rastu. Mlade biljčice-pupoljci zameću korenčiće već na biljci majci.