Kalanhoja je živopisna dugotrajna biljka, poreklom iz tropskog dela Madagaskara. To je raskošna biljka sa puno dugotrajnog cveća u nijansama narandžaste, crvene i žute boje.
Cvet se sastoji od četiri krunična listića, koji su u osnovi srasli u vidu malog fišeka, a pri vrhu su slobodni. Skupljeni su u vršne metilčaste cvasti. Boja im je uglavnom purpurna, crvena do žuta, ređe bela.
Dostiže visinu od 15 do 40 centimetara, ne voli puno vode. U letnjim mesecima je treba zalivati jednom nedeljno, ili jednom u 10 dana, dok je tokom zimskog perioda dovoljno zalivanje jednom u dve nedelje.
Najbolje se gaji kada je temperature od 12-13°C. Ukoliko temperatura padne na 10°C ili niže listovi opadaju i cela biljka može propasti. Direktna sunčeva svetlost joj takođe smeta. Vršna cvast treba da se lomi kako bi se biljka razgranala i dobila žbunast oblik.
Kalanhoja, foto: pixabay
Kada bokor postigne zadovoljavajući oblik ne treba dalje da se lomi, dok se za tim ponovo ne ukaže potreba. Kalanhoa je sklona napadu pepelnice, kada je vlažnost vazduha u prostoriji u kojoj boravi visoka, i stoga zahteva često provetravanje. Ovo je od izuzetnog značaja za Kalanhoe koje se gaje u zatvorenom prosotru.
U Švedskoj ovu biljku nazivaju ”majka sa hiljadu kćeri” jer se uzduž lisnog ruba razvijaju bezbrojni sitni pupoljčići. Njima se ova neobična biljka vrlo jednostavno razmnožava. Nemački pesnik i veliki ljubitelj prirode Gete, toliko je bio očaran ovom zanimljivom biljkom da joj je posvetio opširnu studiju, pa je poneki još nazivaju i Geteovom biljkom. Listovi su duguljasto-trouglasti, na rubovima nazubljeni. U udubinama između zubaca nastaje bezbroj malih biljčica-pupoljaka. Kad ”sazreju” otpadaju pri najnežnijem dodiru. Dospeju li pritom na zemlju, pa bila to i zemlja u posudi susednih biljaka, zakorene se i veoma brzo rastu. Mlade biljčice-pupoljci zameću korenčiće već na biljci majci.