Često se dešava da košnice odnosno pčele u njima nemaju dovoljno hrane koja sadrži belančevine kao što je to slučaj sa cvetnim prahom. Poznato je da u proleće, ili biljke cvetaju kada su vremenski uslovi nepovoljni za pčele, ili da nisu počele sa cvetanjem. Tada zalihe perge brzo nestaju. Ovo se često dešava u regionima gde se nalazi više poljoprivrednih useva nego samoniklog bilja. Usled nedostatka polena i perge dolazi do usporavanja rasta zajednice. Za prevazilaženje ovakvih problema, pčele možemo odvoziti u mesta gde cvetaju rane medonosne biljke. Ovakve biljke su na primer, livadske medonoše, šumsko žbunje, iva i druge vrste.
U ovom periodu treba imati u vidu da pčele ne lete daleko od pčelinjaka. Prihranjivanje pčela je komplikovanije, jer nije moguće sjediniti ugljene hidrate i belančevine. Naime, u košnici u ovo vreme postoje dve grupe pčela: jedne koje halapljivo koriste polen, a to su hraniteljice, dok drugu grupu čine izletnice koje se hrane medom. Ukoliko bi se pojavio višak belančevinastih i drugih materija, to ne bi odgovaralo izletnicama. Takođe, ako bi imali prejaku ishranu šećerom, to ne bi odgovaralo hraniteljicama. Na osnovu svega ovoga, iskustvo, a i struka kaže da pčele možemo racionalno hraniti ako im dajemo odvojeno med i šećer od belančevina i vitamina.
Prihranjivanje smesom meda i pergi
Ova smesa daje se u periodu kada nema polena u prirodi, a perge u gnezdu. Postupak pripreme se sastoji od mešanja 50% perge, ili sveže cvetnog praha i 50% meda. Ovakva smesa ima izgled testa. Komadi od 500 do 800 grama spljošte se u obliku pogače, debljine 2 do 3 cm. Kako ne bi delovi smese padali na dno košnice pogače se obavijaju gazom i stave na manje komade žičane mreže(20x30cm). Sve to se stavi neposredno na gornje letvice okvira. Ovakvu pogaču odozgo treba pokriti celofanom, kako bi sprečili brzo isušivanje smese. Povrh pogače se stavlja i laneno platno. Ovakvu pogaču pčele utroše za 6 do 8 dana, ukoliko je zajednica jaka. Postupak dodavanja smese se ponavlja, sve do pojave polena u prirodi. Drugi način je umazivanje smese u prazne ćelije saća u blizini legla, ili u prazno saće koje se odmah stavlja u košnicu pored zadnjeg okvira koji sadrži leglo. U ovom slučaju smesa treba da bude žitka. Pre nego što damo pčelama ovu prihranu, dodajemo vodu i to na 1kg smese 200 mililitara vode. Na ovaj način smesu ćemo razrediti, i pčele će je brzo uzimati.
Prema istraživanjima stručnjaka ustanovljeno je da su pčele koje dobijaju ovakvu smesu, izgradile više matičnjaka i ravnomernije održavale temperaturu. Stručnjaci kažu i da pčele dobijaju sve neophodne materije i uz to iskoršćavaju više hrane. Treba podsetiti da pčele instiktivno sakupljaju svaki med. Mednopergova smesa koju smo pripremili dovoljno je žitka da kod pčela izazove reakciju da je sakupe i slože u ćeliju. Polen koji je pčela uzela sa ovom smesom utiče na proizvodnju mleča za ishranu larvi i izlučivanju voska. Zanimljivo istraživanje radio je B.M.Muzalevski , iz Instituta za pčelarstvo, koji je ovim istraživanjem dokazao da se efikasnost mednopergove prihrane povećava ako joj se doda kuhinjska so i to samo 0,8 do 1 gram na jedan kilogram smese. Zahvaljujući dodavanju soli odmah se povećalo lučenje voska i to za 25%.
Zamena za pergu
Kada nema dovoljno polena u prirodi, primećeno je da pčele rado odlaze u mlinove odakle donose brašno. Pčelari su to primetili pa počeli da prihranjuju brašnom. Međutim, ovo daje negativne rezultate, jer je pojava sakupljanja brašna zapravo „greška instinkta“ i nema nikakvog efekta na razvoj pčela. Prema podacima koje je objavio M.Hajdak, najviše odnegovanih larvi bilo je ako se daje perga, upola manje ako se daje suvi kvasac, a svega 25% učinka perge postigli su punomasno mleko i suva pavlaka. Ražano brašno u ovom istraživanju, imalo je učinak nula larvi na dan. Iz dobijenih podataka može se zaključiti da suvi kvasac može zameniti polen za 50% , a mleko za 20%.
