Facelija je jednogodišnja biljka čiji cvetovi daju velike prinose nektara. Računa se da se s nje može skupiti 500 – 1 000 kg/ha meda, što zavisi od setve, vremenskih prilika kao i dužine dana. Poreklom je iz Amerike, a u Evropu je introdukovana početkom 19. veka.

Medonosna biljka,koja ima velike količine nektara, ne postoji bolja biljka za pčele od facelije. Kada je jednom posejete imaćete je svake naredne godine .Veoma je ekspanzivna, ali se lako drži pod kontrolom. Seje se od polovine februara,  a najkasnije krajem aprila. Dovoljno je seme ravnomerno posejati na pripremljenoj zemlji. Kasnije ona sama radi svoj posao.Takođe biljaka je veoma dekortivna i mirišljava.

Njen pun značaj za pčelare je u godinama kada bagrem slabo medonosi , a suncokret je sam po sebi problematičan . Kako kažu pčele nisu besposlene kada imaju pašu facelije.  Sa njom je rentabilnost pčelarstva povećana .

Kod nas je to zbog nedostatka organskog đubriva dosta dobar način da se popravi koliko toliko kvalitet zemljišta zbog sve manjeg procenta humusa u mnogobrojnim  uzorcima zemljišta koji se donose na agrohemijsku analizu. Žetveni ostaci se spaljuju , iako je to zakonom zabranjeno, pa i to utiče na smanjenje humusa. Visokim prinosom zelene mase koji se kreću i 30-40 t/ha to se može popraviti. Ako postoje sistemi za navodnjavanje može se sejati za ovu namenu i u postrnoj setvi. Pri kraju cvetanja se unosi u zemljište i tada je pun efekat kada se koristi kao zelenišno đubrivo. Važno je reći da je količina semena za malo veća kada se seje za zelenišno đubrivo .

Kao krmna biljka ima kvalitet slabijih detelina , a i to je dobro . Kosi se za upotrebu kao krma neposredno pred cvetanje . Stoka je najradije konzumira kroz silažu.  Jednogodišnja je leguminozna biljka . Poreklom je od korova i zato ne zahteva posebne i skupe mere u proizvodnji. Nama je u ovom tekstu intresantna kao medonosna biljka pa će tako biti i tretirana njena agrotehnika.

Ne zahteva posebna zemljišt,  uspeva na svakom zemljištu na kome se obavlja ratarska proizvodnja.

Nema posebne zahteve prema plodoredu,  čak se neki put dosta uspešno gaji i dve i više godina zaredom na istoj parceli. Koriste je kao predkulturu šećernoj repi zbog nematocidnog delovanja.

Osnovnu obradu raditi na dubini od 25-30 cm odmah nakon skidanja prethodne kulture. U toku zime kada je to izvodljivo zatvoriti brazde .

Seje se na dubinu od 1,5 do 2 cm, širom ili u redove razmaka do 20 cm. Jedna od specifičnih osobina facelije jeste da je klijanje semena inhibirano sunčevom svetlošću zbog čega ono ne sme ostati na površini. Za setvu se obično koristi od 5 – 10 kg/ha semena, u zavisnosti od roka setve i kvaliteta predsetvene pripreme zemljišta. Pri gajenju facelije za zelenišno đubrenje (sideraciju) seju se nešto veće količine semena.

Na ranoj setvi se insistira da bi facelija što pre zatvorila redove i na taj način da stvori nepovoljne uslove za porast i razvoj korova . Primena herbicida i đubriva sa ratarskog gledišta nije problematična , poznati su pesticidi i vrste i količine đubriva koje se primenjuju i to nije problem . Problem je pčelarski i njihov način razmišljanja , a to je da treba primenjivati pesticide i đubriva minimalno ( ili čak i bez njih ) na površinama koje se koriste u pčelarstvu. Na taj način razmišljanja podržavam i on sigurno ima budućnost , tako da upotrebu pesticida i mineralnih đubriva  u ovom tekstu neću uopšte navoditi.

Dužina vegetacionog perioda je od 120-140 dana. Za pčelare je interesantan period cvetanja koji traje od 25-40 dana . Pošto je to period kada su potrebe biljaka za vlagom povećane , a to je sa ranijom setvom u maju i u junu koji su obično meseci sa dosta padavina možemo planirati sa dugim periodom cvetanja i lučenja nektara . Potrebno je reći da ako je sve u redu to je vreme kada su društva najača.

Preporučena količina semena kao i vreme setve omogućava da se posejane biljke razvijaju ravnomerno , sa normalno razvijenim korenovim sistemom koji će uzeti iz zemljišta sve što mu je na raspolaganju kako bi perod cvetanja i lučenje nektara trajao maksimalno.

Neki proizvođači čak i setvu rade u partijama na razmaku od 3-4 nedelje kako bi pčele imale što duži period za  pašu.

Daju se preporuke da se radi i postrna setva za proizvodnju meda , ali u toj proizvodnji je uvek problem količina padavina kojih samo u retkom godinama ima dovoljno da bi biljke bile dovoljno razvijene , cvetale i proizvele dovoljno nektara . Dubina osnovne obrade je za postrnu setvu je od 15-20 cm.  u što kraćem periodu treba zatvoriti brazde , uraditi predsetvenu pripremu i zasejati sa do 50 % većom količinom semena . Obavezno posle setve povaljati zemljište kako bi osigurao dobar kontakt semena i zemljišnih čestica.

Količine meda se kreću najčešće oko 600 kg/ha realno retko kad više . To je količina koja je sasvim dovoljna da bi se povećala isplativost pčelarenja. Dobijeni med je dobrog kvaliteta spada u bolje . Bogat je polenovim prahom, a samim tim i mineralima , vitaminima i enzimima.

Uglavnom cilj proizvodnje facelije je da se period cvetanja i lučenja nektara desi u periodu kada ima dovoljno padavina  i zemljišne vlage kako bi taj period bio ekonomski isplativ za pčelara. To se postiže   sa što ranijom setvom februar-mart u maksimalno predsetveno pripremljeno zemljište kvalitetnim i deklarisanim semenom i količinom koja je preporučena kao i načinom setve .

Facelija nema poznatih parazita i bolesti, a njen koren jako toksično deluje na nematode koje su prenosioci virusa. Zato je ova kultura nesumnjivo od interesa za poljoprivrednike, jer se zemljište popravlja, obogaćuje i odmara. Facelija se lako mehanièki uklanja i u narednoj godini ne predstavlja ni najmanje ozbiljan korov gajenim kulturama. Takođe se može sejati više godina u monokulturi.