Malinari okupljeni u Udruženje „Naše voće Srbija“ sastali su se danas sa predstavnicima Ministarstva poljoprivrede. Njihovi predstavnici očekuju rešenje nagomilanih problema u tom sektoru poljoprivrede, koji su se preneli iz prošlogodišnje sezone.

Kako je rekao Božo Joković, predstavnik udruženja  i direktor Zemljoradničke zadruge Agro-eko voće iz Arilja, „malina nema alternativu“ jer od tog voća živi 500.000 stanovnika Srbije, u regijama gde se već decenijama intezivno obavlja njena proizvodnja.

Malinari u Srbiji još nisu naplatili voće koje su tokom 2022. godine predali malim porodičnim i zadružnim hladnjačama u Srbiji. Kako sada stoje stvari banke sa kojima je razgovarano uz posredovanje države nisu spremne da kreditiraju da se dug pokrije. Problem je što glavni trgovci i najveći izvoznici žele da te zalihe preuzmu po ceni koja je znantno ispod prošlogodišnje koja je išla i preko 500 dinara za kilogram malina. Agroekonomisti se pitaju zašto je naša proizvodnja isključivo orijentisana na izvoz umesto da to voće u većem obimu ponudimo i domaćim kupcima.

Veliki broj malinara i dalje ne zna šta da očekuje od naredne sezone, budući da su ponovo poskupeli troškovi proizvodnje, pored  toga što prošlogodišnji rod i dalje nije isplaćen.

Žarko Milovanović iz Velike Reke kod Malog Zvornika živi od proizvodnje malina. Mora kaže da se priprema za novu sezonu, ali još nije naplatio to voće koje je prošle godine predao zadružnoj hladnjači sa kojom sarađuje.

„Treba da uđemo u zasade 30 tona je na lageru. U ovoj godini ću prozvesti 5 tona.

„Ovde od proizvođača više od 50 posto nije isplaćeno. U startu mi smo imali zahtev dajte nam 520 dinara da isplatimo proizvođače, razliku onu koju prodamo, gledaćemo da prodamo što pre, tada je bilo 400 dinara, tu razliku ćemo grejs periodom da zatvorimo, onda su tražili hipoteku u vidu nekretnina. Nama je ostao prostor da opet sa njima razgovaramo, pitao sam koliko možete da nam date, ta malina nešto vredi, možemo da isplatimo ljudima taj neki novac da bi mogli da uđu u sezonu“, rekao je šef kabineta Nenad Dolovac.

Dolovac se osvrnuo i na cene koje su otkupljivači prošle sezone ponudili malinarima.

„Iako se pozivamo na to da je nekom plaćena 520, to u ovoj situaciji nije normalno. Slična situacija je i sa pšenicom, gde smo imali cenu 42 dinara, gde smo imali priliku da potpišemo ugovore i izvezemo, mi sada imamo viškove pšenice, zato što smo čekali cenu od 50 dinara u februaru i martu, to je stvar loše procene. Čovek kada obere malinu, i stavi u hladnjaču, ona postaje berzanska roba, To sto smo je platili 500 kada je bio otkup po kojoj ceni će da se proda, to će da odredi tržište.

„Da je bila cena razumnija, normalnija, značajno niža, pričamo o ceni od 300 dinara mi bismo tu malinu izvezli na vreme i ne bismo imali problema da mnogo proizvođača nije isplaćeno. Mi ćemo nastaviti pregovore sa ‘Poštanskom štedionicom’, to je državna banka. Ministarstvo poljoprivrede, Vlada Srbije intenzivno razgovaraju sa njima kako bi i na koji način te male otkupljivače mogli da podržimo“, naglašava Nenad Dolovac, šef kabineta  Ministarstva poljoprivrede.

Od proizvodnje malina u Srbiji živi oko 70 hiljada poljoprivrednih gazdinstava. To je komercijalno daleko najisplativije voće u Srbiji. Ako se gleda višegodišnji prosek vrednosti izvoza treba reći da smo uvek mogili da računamo na 250 miliona evra dok je u rodnim godinama tog novca bilo i znanto više.