Ministarka pojoprivrede Jelena Tanasković predstavila je pred poslanicima sve novine koje donosi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju: Digitalizaciju, nove subvencije, bržu isplatu, ali i ciljeve među kojima nije samo održivost već razvoj i uvećanje stočnog fonda.

– Novac koji je država ove godine izdvojila za poljoprivredu dokaz su jasne namere ne samo da pomogne u godinama globalnih poremećaja na tržištu izazvanih ratom u Ukrajini već se ulaže u razvijanje i unapređenje. Cilj je stabilna i sigurna agrarna politika. Ova godina je rekordna po izdvojenom novcu- opredeljeno je 80 milijardi dinara, što predstavlja pet odsto ukupnih poreskih prihoda budžeta. Ako novcu koji država direktno izdvaja dodamo sredstva iz kredita za investicije u poljoprivredi i IPA fonda ukupna ulaganju u poljoprivredu za 2023. godinu iznose preko 84 milijardi dinara – rekla je na početku ministarka Tanasković.

Izmene u postojećem zakonu koje su predložene podrazumevaju pre svega potpuno uređenje sistema funkcionisanja i upravljanja agrarnom politikom Srbije na jedan potpuno nov, precizan statistički dokumentovan i transparentan način. Ministarka je navela da se zakon nije radio u zatvorenom kabinetu već su slušani i poljoprivrednici i njihove sugestije:

Prilikom kreiranja novih zakonskih rešenja uzeli smo u obzir sve konstruktivne predloge udruženja poljoprivrednika sa kojima smo u prethodnom periodu vodili veoma aktivne i konstruktivne razgovore. Konsultovana je struka kako bismo sredstva agrarnog budžeta rasporedili na najbolji mogući način. Izrada izmena rokovođena je jasnim ciljem – unapređenje proizvodnje i povećanja stočnog fonda kao strateškog cilja Srbije za 2023.godinu – istakla je Tanasković.

Ona je dodala da novine – uvođenje svih registara na jedno mesto (katastar,registri praćenja životnog veka životinja), a što donosi eAgrar i praćenje svakog poljoprivrednog gazdinstva po periodima kako poljoprivredna sezona funkcioniše – omogućuju da se u skladu sa potrebama i bolje upravlja opredeljenim budžetom ali i da se brže sagledaju regionalne razlike u različitim poljoprivrednim granama. Govoreći o eAgraru Tanasković kaže:

– eAgrar se uvodi u cilju modernizacije i ubrzanja postupka za ostvarivanje prava na podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju i omogućiće: elektronsko podnošenje zahteva, uštedu vremena kod obrade zahteva, brže odobravanje i bržu isplatu, smanjenje mogućnosti greške pri podnošenju i obradi zahteva. Poljoprivredni proizvođači neće više morati da pribavljaju papirne isprave, gube vreme na šalterima. eAgrarom se značajno smanjuju i troškovi postupka za stranku – ističe ministarka i dodaje da ono zbog čega je eAgrar posebno značajan je isplata subvencija:

– Osim svega navedenog, sigurno najbitnija činjenica je da će sve mere sprovedene u tekućoj godini u istoj biti i isplaćene. Tako da će na jedan predvidiv način uz transparetno sprovođenje javnih poziva po unapred definisanim kriterijumima svaki poljoprivrednik u Srbiji unapred znati koju sve pomoć u vidu subvencija može da ostvari u skladu sa svojom proizvodnjom – poručuje ministarka.

Novine i nove subvencije

Predlogom zakona propisana je mogućnost da se za određene okruge podsticaji za direktna davanja i mere ruralnog razvoja mogu utvrditi pod različitim uslovima i u različitom obimu. To praktično znači da ukoliko postoje potrebe u određenim delovima drugačije nego u drugim, nove izmene daju zakonsku mogućnost da se reaguje.

Subvencija koja do sada nije postojala su davanja za krave dojilje odnosno žensku telad od kvalitetnih priplodnih krava-prvotelki

– Cilj je uvaćenje stočnog fonda. Predlogom zakona uvodi se nova vrsta podsticaja za žensku telad od kvalitetnih priplodnih krava-prvotelki za koju se podsticaj isplaćuje u minimalnom iznosu od 25.000 dinara po grlu kvartalno – kaže Tanasković.

Ova mera će imati retroaktivno dejstvo kako niko ne bi bio oštećen.

– Podsticaj za žensku telad od kvalitetnih priplodnih krava-prvotelki davaće se počev od 1. januara ove godine, pod uslovima i na način propisan posebnim aktom. Povratno dejstvo ove zakonske odredbe nalaže opšti interes koji se ogleda u potrebi kontinuiranog snabdevanja domaćeg tržišta poljoprivrednim proizvodima poreklom iz Srbije (mlečni proizvodi i meso) čime se obezbeđuje i prehrambena sigurnost stanovništva i sprečava nestašica ovih proizvoda na domaćem tržištu – navodi ministarka.

Premija za mleko

Važećim Zakonom definisana je subvencija po litri mleka u iznosu od sedam dinara dok se predlogom zakona uvećava ta cifra i propisuje minimalni iznos podsticaja od deset dinara po litru mleka. Određivanje minimalnog iznosa ostavlja prostor da raste cifra koja se daje.

– Maksimalni iznos podsticaja za svaku budžetsku godinu Vlada propisuje uredbom kojom se uređuju raspodela podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije. Istovremeno Predlogom zakona ukida se uslov za korišćenje premije za mleko koji se odnosi na minimalnu količinu predatog kravljeg mleka – najmanje 3.000 litara kravljeg mleka po kvartalu, odnosno najmanje 1.500 litara kravljeg mleka po kvartalu proizvedenog na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi. Ovo se uvodi upravo kako bi se pomoglo i kako bi ovu vrstu podsticaja mogla da ostvare i poljoprivredna gazdinstva sa manjim brojem grla – ističe ministarka poljoprivrede.

Osnov za uvećanje subvencija

Do sada je maksimalni iznos za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju bio do 6.000 dinara po hektaru. Predlogom zakona koji je danas u Skupštini za osnovne podsticaje za biljnu proizvodnju ovaj iznos više nije maksimalni nego minimalni. I ovde je i zakonski ostavljena mogućnost da uvećanje isplata.

Predlogom zakona propisano je da se postupak za ostvarivanje prava na podsticaje obustavlja ako u toku postupka nastupi smrt fizičkog lica koje je pokrenulo postupak ili pravno lice prestane da postoji. Međutim, postupak za ostvarivanje prava na podsticaje se nastavlja ako u roku od 30 dana od dana smrti fizičkog lica, koje je pokrenulo postupak, novi nosilac istog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva dostavi Upravi pisanu izjavu da preuzima postupak za ostvarivanje prava na podsticaje.

Za subvencije više prijavljenih nego prošle godine

Ministarka Tanasković rekla je u Skupštini da su poljoprivrednici prepoznali nameru i razumeli koje koristi će im novi sistem i izmena zakona doneti.

– O tome najbolje svedoče podaci – da se do danas preko e-Agrara registrovalo preko 270.000 aktivnih poljoprivrednih gazdinstava. Za subvenciju po hektaru je od 7. aprila do danas, apliciralo više od 160.000 prijavljenih gazdinstava. Za premiju za mleko za prvi kvartal se prijavilo oko 124 mlekara i 813 gazdinstava. Raduje nas i ohrabruje činjenica da se za premiju za mleko prijavilo dvostruko više poljoprivrednih proizvođača nego prošle godine i to nas uverava da im je ovaj način prijave lakši i dostupniji, što je i bio cilj – kaže ministarka.

Ona dodaje da je početkom ove nedelje raspisan i javni poziv za kvalitetna priplodna grla (genetika), a danas i javni poziv za tov, i tu se očekuje veliki broj prijava.

– Ovi podaci ujedno i ukazuju da naši poljoprivrednici nisu digitalno nepismeni ali uvek imamo na umu da je određenom broju pre svega starijih poljoprivrednika potrebna dodatna podrška i pomoć. Naše poljoprivredne stručne službe su im na raspolaganju u svakom trenutku, a po potrebi i direktno dolaze na gazdinstva i završavaju ceo proces prijave na eAgrar – kaže Tanasković koja se zahvalila poljoprivrednicima na podršci novoj poljoprivrednoj eri Srbije.