Najbolje prirodno sredstvo za lečenje i negu kože

Krastavac je jedna od najzdravijih namirnica i sastojak gotovo svake salate. Zbog bogatstva vitamina i minerala ima brojne prednosti za ljudski organizam. Uz to se sastoji od 95 odsto vode, ne goji i savršen je skidanje viška kilograma. Za ishranu se koristi već više od 5.000 godina a zbog svojih lekovitih osobina ima veliku primenu u lečenju i kozmetici. Zbog veće količine kalijuma važi za jedan od najboljih diuretika koji pomaže izbacivanju viška vode iz organizma. Preporučuje se da se jedu u svežem stanju, mada su kiseli krastavčići obavezan deo turšije, ali zbog soli koja se dodaje prilikom kiseljenja treba ih umereno konzumirati.

Krastavac (lat. Cucumis sativus),  jednogodišnja zeljasta biljaka iz porodice bundeva. Iako se smatra za povrće botaničari ga svrstavaju u voće jer mu se plod razvija iz tučke cveta. Poreklom je iz Indije a postoje dokazi da se gajio na padinama Himalaja još pre 5.000 godina. U slast su ga konzumirali stari Egipćani i Indijanci, a nešto kasnije Grci i Rimljani koji su krastavac proširili i na ostale delove Evrope.

Krastavac je puzava loza koja se ukorenjuje u zemlji i raste na potpornim stubovima ili rešetkama oko kojih se obmotava spiralnim viticama. Može da raste i bez podloge i tada se širi po zemlji. Koren krastavca je osovinski sa razgranatim bočnim žilama koje prodiru do 30 cm u zemlju. Stablo je polegnuto i može da naraste do dva metra. Na sebi ima čekinjaste dlake i veliki broj rašljika koje mu služe za pričvršćivanje. Listovi su prosti, obrasli čekinjama sa urezima na dugačkoj dršci iz čijih pazuha se razvijaju se sekundarne vreže. Cvetovi su žute boje, a oblik ploda može biti: jajast, vretenast, okruglast, izdužen, cilindričan. Veličina ploda je različita od nekoliko grama do jednog kilograma u zavisnosti od sorte.

Krastavac važi za teže svarljivu hranu, ali to je zato konzumira u nedozrelom, zelenom stanju a hranljive materije se polako resorbuju u želucu stvarajući pri tom gasove. Zapravo, krastavac bi trebalo jesti kad počne da žuti ali tada gubi sočnost i prepoznatljiv miris i ukus.

Krastavac ne sadrži masti, 100 grama krastavaca ima samo 15 kalorija, a kora je bogata vlaknima koji regulišu probavu. Bogat je vitaminima A, B 1, B5 i B 7, ima veće količine antioksidanasa, minerale i jedinjenje fizetin koji je ključan za očuvanje moždanih funkcija. Istraživanja su pokazala da fizetin poboljšava pamćenje i čuva nervne ćelije od posledica starenja. Zbog bogatstva vitamina B štiti organizam od stresa, smanjuje nervozu, ankcioznost, a njegova sposobnost da utiče na izbacivanje viška vode iz organizma pomaže pravilnijem radu srca i pluća. Jedan od važnih sastojaka krastavaca su flavonoidi u čijem sastavu se nalazi kvertecin, jedinjenje koje sprečava oslobađanje histamina što ga čini prirodnim lekom protiv alergija. Sok od krastavca sadrži silicijumsku kiselinu, važnu za održavanje zdravlja mišića, ligamenta, hrskavica, kostiju i kože. Osim što hladi i osvežava organizam krastavac sprečava neprijatan zadah i uništava bakterije u ustima.

Upotreba u narodnoj medicini

U narodnoj medicini krastavac se smatra za najbolje prirodno sredstvo za lečenje i negu kože. Veruje se da sok od krastavca leči manje čireve, uklanja mitesere, lišajeve i pege od sunca. Krastavac je nezamenljiv lek protiv opekotina jer hladi kožu, a pomaže i kod uboda insekata jer umanjuje svrab. Od stare Grčke i Egipta do danas žene su ga koristile  za ulepšavanje i negu kože. Grkinje su mešale sok od krastavca sa brašnom, a potom tu smesu stavljale na lice kako bi se osvežile i zadržale mladolik izgled. Kolutovi krastavca na očima umanjuju podočnjake pa se ovo i danas često koristi kao jedno od najefikasnijih načina za uklanjanje tamnih kolutova ispod očiju. Može se koristiti i kao maska za kosu koja postaje jaka i sjajna, ali i kao prirodno sredstvo za jačanje noktiju.

Lekovito je i seme krastavca koje se sveže ili osušeno u hladu služi za pripremu čaja. Smatra se da je čaj od semenski krastavca dobar za lečenje bešike i bubrega, a Francuskinje ga piju za odražavanje vitke linije.

Čaj od krastavca kao pomoćno sredstvo za lečenje bubrega i bešike priprema se tako što se iz zrelih krastavaca izvade semenke, operu i osuše. Zatim se u 200 ml vode sipa kafena kašika semenki i kuva oko deset minuta. Čaj piti prohlađen i na prazan stomak.

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

08.04.2024.

Mala riznica zdravlja

19.03.2024.

Prvi mladi krompir iz Leskovca

31.01.2024.

Porasla potražnja za ovim povrćem

09.01.2024.

Značaj folijarne ishrane povrća

26.12.2023.

Virus smeđe naboranosti paradajza

07.11.2023.

Stigle i mušmule iz okoline Beograda

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca