Kako gajiti mason pčele

Pčele su najkorisniji insekti na svetu bez kojih svet i hrana kakvu danas poznajemo ne bi postojali.  Na našoj planeti postoji više od 20.000 vrsta pčela koje naseljavaju sve kontinente. Najpoznaije su medonosne pčele koje se gaje zbog proizvodnje meda i pčelinjih proizvoda. Međutim, poslednjih decenija u fokusu naučnika su mason pčele. U pitanju su divlje pčele koje ne žive u košnici, ne prave med već se nastanjuju u šupljinama koje nalaze u prirodi, najčešće u trsci. One su najefikasniji oprašivači voća zbog čega ih zovu i voćarske pčele. Za razliku od domaćih medonosnih pčela koje poslednjih godina vrlo često stradaju od hemijskih sredstava koja se koriste u poljoprivredi mason pčele su otpornije na pesticide zbog specifičnog životnog ciklusa.

Mason pčele (lat. Osmia cornuta i O. rufa) su bezopasne pčele koje žive u Evro-Aziji pa i kod nas. One žive u prirodi u šupljinama drveta u kojima od blata zidaju komore zbog čega su i dobile ime mason pčele (pčele zidarice). Proučavanje ovih pčela počelo je u SAD pre više od tri i po decenije jer su stručnjaci primetili da su mnogo efikasnije u oprašivanju voća u odnosu na medonosne pčele. U isto vreme ove pčele su počele da se proučavaju i u našoj zemlji, a prvi koji se njima bavio je bio profesor Krunić sa biološkog fakulteta u Beogradu, tako da su metode gajenja u našim uslovima i prednosti korišćenja poznate već tri decenije.

Voćnjaci koje posećuju ove pčele mogu da imaju i do pet puta veći prinost u odnosu na one gde su za oprašivanje zadužene medonosne pčele. Razlog za to je što se larve mason pčela hrane gotovo isključivo polenom zbog čega ova vrsta pčela neumorno leti sa cveta na cvet u potrazi za hranom za svoje potomstvo. Medonosne pčele pretežno sakupljaju nektar, a pošto cvetovi voća imaju malo nektara a puno polena, oni za medonosne pčele nisu mnogo privlačni. Zovu ih još i samice i solitarne pčele zato što, za razliku od medonosnih pčela, nemaju, košnice, kolonije, matice ni radilice; svaka ženka polaže jaja i obezbedi mu polen kao hranu u nakon toga ove pčele ne brinu o svom potomstvu. Ove pčele žive samo godinu dana. Nakon parenja ženka najpre pronađe mesto za gnezdo u deblu drveta, trske ili šupljini kamena u koje unosi sitne loptice blata od kojih pravi komore u koju ubacuje polen, jaje, a potom je zatvara blatom i gradi novu pregradu sve dok ne ispuni prostor. Njihovo umeće je fascinantno jer rade poput najveštijih zidara i sposobne su da na malom i skučenom protoru naprave neverovatnu „kuću“ za nove pčele. U zavisnosti od vremenskih uslova najčešće su aktivne od februara do kraja maja i nakon toga uginu, a mlade pčele izlaze tek na proleće.

I sad se postavlja pitanje zašto gajiti ove pčele kad već ne daju med? Zato što proizvodnja hrane posebno voća zavisi od oprašivača. Na proizvodnju 75% hrane utiču oprašivači u različitoj meri, a bez oprašivača je rod voća je 40-90% niži. Primećeno je, pogotovo pri intenzivnom gajenju, da oprašivanje voća ponekad izostane jer pčela i drugih oprašivača ima sve manje. Oni stradaju zbog neodgovorne upotrebe pesticida, nestanka staništa i hrane , zagađenja i klimatskih promena.

Ljudi su poslednjih godina sve zabrinutiji zbog toga i sve se više istražuju alternativni oprašivači.  U svetu se danas masovno gaji i koristi za oprašivanje 20 vrsta insekata, a kod nas osim medonosna pčela, koriste se bumbar u plastenicima i sve češće mason pčele u voćnjacima.

Brojna naučna istraživanja su pokazala da mason pčele sjajni oprašivači jabuka, krušaka, trešanja, ali i jagoda, kupina, malina, borovnica… Mogu da se koriste u organskoj i konvencionalnoj proizvodnji, na otvorenom ili ograničenom prostoru, same ili u kombinaciji sa medonosnim pčelama i bumbarima.

Na pitanje zašto su mason pčele tako dobri oprašivači voća stručnjaci imaju jednostavno objašnjenje. Za razliku od običnih medonosnih pčela masonke su kompletno obrasle sitnim dlačicama koje su najgušće na trbušnom delu tela kako bi se za njih zalepilo što više polena koji prenose sa cveta na cvet, a potom ga odnose u svoja gnezda. Drugi i još važniji razlog je što mason pčele sakupljaju baš polen a ne nektar. Uz to, ove pčele lete već na 7 stepeni i ne smeta im slaba kiša i vetar, tako da su i u tom pogledu bolje prilagođeni rano cvetajućim biljkama poput voćaka.

Efikasnost u oprašivanju

Statistika je pokazala da jedna mason pčela opraši isti broj cvetova kao 120 medonosnih pčela. Od 100 cvetova koje poseti mason pčela, njih 98 će biti oprašeno, dok medonosne  opraše između 10 i 15. Za razliku od medonosnih pčela koje su najaktivnije tokom proleća po lepom i sunčanom vremenu kada spoljna temperatura dostigne između 12 i 16 stepeni, mason pčele su aktivne i na nižim temperaturama od 7 do 8 stepeni, ne smeta im blaga kiša pa su neophodne za oprašivanje ranih sorti voća.

Mason pčele nisu agresivne, a čak i ako se desi da nekoga ubodu njihov otrov nije opasan čak ni za osobe koji su inače alergični na ubod pčele.

Usled sve većih problema sa pomorom medonosnih pčela u svetu, kao i opadanja broja i raznovrsnosti ostalih važnih oprašivača,  danas postoji velika potreba za istraživanjima u pravcu očuvanja, gajenja, i korišćenja solitarnih pčela. One su najčešće specijalizovane za biljke koje cvetaju samo tokom njihove kratke aktivne sezone zbog čega su primorane da rade više, posećuju više cvetova i lete čak i po vetru i lošijim vremenskim uslovima. Osim kao oprašivači mason pčele ne daju nikakve druge proizvode pa u tom smislu nisu konkurencija medonosnim pčelam

Iz ove kategorije

Pročitajte i:

19.04.2024.

Aleksandar Ivković: Potreban nam je Institut za pčele

15.04.2024.

Ne propustite ove radove na pčelinjaku

09.04.2024.

Saradnja ratara i pčelara mora da postoji

28.03.2024.

Problemi zbog nektara gloga

26.03.2024.

Cvetovi ove voćke daju obilje nektara i cvetnog praha

13.03.2024.

Dobra vest za pčelare

Najčitanije danas

Najčitanije ove nedelje

Najčitanije ovog meseca